Povišen krvni pritisak remeti ravnotežu u funkcionisanju čitavog organizma. Najosetljiviji organi su srce, mozak i bubrezi, pa je važno otkriti njegov disbalans na vreme.

Opitmalne vrednosti arterijskog pritiska jesu sve one do 140/90 mmHg, a kod starijih osoba, zbog prirodno oslabiljene cirkulacije, mogu se tolerisati i vrednosti do 150/95 mmHg.
Povišen pritisak može biti uslovljen nekim sistemskim stanjima poput bolesti bubrega, pa se otklanjanjem uzročnika i on može potpuno regulisati. Ali, ako se radi o primarnoj hipertenziji, jednom povišen pritisak znači stalnu hipertenziju, a time i stalnu potrebu za doživotnom terapijom.

Da bi se utvrdila objektivna vrednost, pritisak se meri tokom 24 sata, imajući u vidu činjenicu da se razlikuju u zavisnosti od aktivnosti, fizičkog i psihičkog stanja, doba dana, pa i mesta gde se meri. Najčešća greška kod samomerenja jeste to što se ne primenjuje pravilo o srednjoj vrednosti, već se uzima poslednja vrednost. Zašto? Zato što aparat najpre sam sebe baždari, zatim se baždare telo i glava, i tek kada se sve dovede u red, dobija se vrednost koju možemo prihvatiti kao relativno istinitu. Ističem relativno, jer sve navedene okolnosti mogu uticati na vrednost pritiska.

Ako se pritisak prati nekoliko dana, to uvek treba da bude u istim okolnostima i u istoj satnici. Aparati u kućnoj upotrebi služe samo za grubu orijentaciju i ako pokažu značajnije odstupanje od normale, treba se javiti lekaru.

Vaš gost lekar