Nekada rezervisane za starije, bolesti kičme sve više pogađaju i mlađe ljude: svaki treći 30-godišnjak oseća tegobe. Endoskopski zahvat oslobađa uklešteni kičmeni nerv brzo i precizno, a oporavak je kratak i bezbolan

Već punih pet godina u našoj zemlji se obavlja najsavremenija, minimalno invazivna operacija lumbalne diskus-herinije i stenoze spinalnog kanala, a izvodi je dr Marko Marković, neurohirurg.

Šta je endoskopska operacija

Nekada su od diskus-hernije (česte degenerativne bolesti kičme) obolevali uglavnom stariji ljudi. U lakšem obliku ona se leči mirovanjem i lekovima za smirenje bola.

Međutim, bolest prerasta u ozbiljan socio-ekonomski problem, jer sve češće obolevaju ljudi srednjih godina, koji su prisiljeni da koriste duže bolovanje. Statistika pokazuje i da skoro svaki treći tridesetogodišnjak ima tegobe s kičmom. Uzrok je nedovoljno kretanje zbog čega slabe leđni mišići, tako da podizanje težeg predmeta ili nagli pokret često dovedu do pomeranja međupršljenske hrskavice i ukleštanja kičmenog nerva.

Rešenje problema često je samo hirurško lečenje. Pored standardne operacije, koja je i dalje glavni metod, izvodi se i najsavremeniji zahvat, koji podrazumeva da se kroz samo jednu ubodnu ranicu, posebnim instrumentima širokim samo nekoliko milimetara, stigne do ciljanog mesta.

– Ubacivanjem posebnih instrumenata kroz otvor na endoskopu, vadi se bolesni deo hrskavice koji je pritisnuo zahvaćeni nerv i on se oslobađa kompresije. Time se postiže identičan rezultat kao i kod klasične operacije, s tim što endoskopska ima prilično brz i bezolan oporavak. Oprema je sofisticirana i osetljiva na oštećenja, tako da je njeno obnavljanje veoma bitno i uslov za kontinuiran i nesmetani rad – objašnjava dr Marković.
kicma.jpg
Shutterstock 


Kome se preporučuje

– Endoskopsko operativno lečenje se preporučuje pacijentima kojima je hrskavica izletela i prikleštila živac, a kičmeni kanal je prolazan za ulazak endoskopa. Pacijentima koji imaju blago suženje kičmenog kanala on se proširuje posebnim endoskopskim instrumentima. Na taj način može se dopreti do nerva koji je uklešten, da bi se oslobodio i izvadio deo diskusa. Endoskopska operacije se izvodi u opštoj anesteziji, što je najkomfornije, i za pacijenta i za lekara, jer cela procedura, zajedno sa pripremom, traje oko sat. Ali može da se izvede i u lokalnoj anesteziji, mada to nije rutinski postupak. Radi se pod kontrolom rendgena, što ne škodi pacijentu, a dragoceno je za hirurga jer doprinosi preciznosti. Sve se radi kroz malu ubodnu ranu na mestu gde je diskus izašao. U nju se stavlja tubus prečnika 7,9 mm, kroz koji ulazi endoskop. Kroz kanal endoskopa od 4,2 mm uvode se instrumenti kojima se dolazi do obolelog mesta radi oslobađanja živca od pritiska. Vadi se deo hrskavice koji se pomerio, a pukotina kroz koju je diskus izašao zatvara se radio-frekventnom bipolarnom elektrodom. Time se minimalizuje mogućnost ponovnog izletanja diskusa. Već 24 sata posle operacije pacijent ide kući – kaže naš sagovornik.

Brojne prednosti

Još jedna prednost ovakve vrste operacije jeste i to što više nije potrebna bolnička fizikalna rehabilitacija, već samo ambulantna.

– Kroz mesec dana pacijent se može vratiti svim obavezama, pa čak i sportskim aktivnostima. Umerenije fizičke aktivnosti mogu da se obavljaju i ranije. Ako kod pacijenata nije pogodna endoskopska operacija, izvodi se druga minimalno invazivna procedura, a to je mikrohirurška operacija diskus-hernije i stenoze kičmenog kanala, uz upotrebu tubularnog sistema. Oštećenje mekih tkiva je takođe minimalno, a rezultati su odlični u najvećem broju slučajeva. Pacijenti odlaze kući od 24 do 48 sati posle operacije – navodi dr Marković.
sedenje-boli-kicma-bolovi-u-ledjima.jpg
Shutterstock 


Bezbedno i efikasno

Dr Marko Marković objašnjava kako je naučio da primenjuje ovu proceduru i zašto baš nju preporučuje:– Pre šest godina obučavao sam se u referentnom centru za ovu vrstu hirurških procedura u Kllinici „Sveta Ana” u gradu Herne u Nemačkoj, koji je jedan od vodećih evropskih i svetskih centara za hirurgiju kičme. Ova vrsta operacija je malo zastupljena u regionu, a i u Evropi, iako je veoma bezbedna i efikasna, tako da je moja ideja o njenoj primeni upravo iz toga proistekla, a sve radi dobrobiti pacijenata. Jedan od razloga njene slabe zastupljenosti jeste i tehnička zahtevnost cele procedure, kao i dug period učenja da bi se tehnički potpuno ovladalo postupkom i postigli odlični rezultati. A ja je preporučujem radi brzog oporavka i povratka svakodnevnim aktivnostima, uz potpunu fizičku funkcionalnost.

Vesna Stanimirović