U vreme epidemije gripa virus koji se brzo širi može biti fatalan po stare ljude, bebe, hronične bolesnike i sve ljude sa lošim imunitetom. Međutim, stručnjaci tvrde da svi oni koji ne spadaju u ove rizične grupe nemaju razloga za brigu, baš kao ni dojilje

Ne verujem u tvrdnju da majka s gripom ne treba da doji. Preuzmite preventivne mere i nastavite s dojenjem. Majka koja prekine dojenje kada se razboli od gripa, zapravo nesvesno uništava prirodnu odbranu bebe. U stvari, dojenje je velika prednost, posebno kada su slučajevi gripa sve češći. Majčino mleko jača imunitet i štiti dete od bolesti svojim antivirusnim i antibakterijskim materijama. Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od blagih infekcija gornjeg respiratornog trakta – poručuje pedijatar profesor Civilibal Mahmud iz bolnice „Medical Park Eyup” u Istanbulu.

Ovo su mere koje treba preduzeti:

- nosite masku dok dojite bebu i menjajte je posle 30 minuta
- bradavice i odeća neka vam uvek budu čisti
- češće perite ruke sapunom
- površine koje se često dodiruju povremeno prebrišite asepsolom
- provetravajte stan što češće- ne ljubite bebu ni vi ni bilo ko drugi
- posetite svog lekara

Antivirusni lekovi i dojenje

Jedno od pitanja koja najviše interesuju majke jeste da li mogu da koriste lekove dok doje?

– Dojilja može koristiti mnoge lekove, ali pod nadzorom lekara. Ona može bezbedno koristiti antivirusne lekove (za lečenje gripa), ali još jednom ponavljam, samo po savetu lekara. Lekovi koje ne treba koristiti tokom dojenja mogu se nabrojati na prste jedne ruke. To su: citotoksični lekovi (za tumor), ergotamin-derivati koji se koriste kod migrene, lekovi koji uključuju soli zlata i oni koji suprimiraju imunološki sistem – ističe prof. Civilibal Mahmud.
trudnica-komarci-virus-zika.jpg
Shutterstock 


Šta treba znati o virusu ZIKA

Ovu retku tropsku bolest prenose Aedes aegypti komarci. Virus je otkriven 1947. godine u Ugandi, a prvi nosilac bio je majmun Zika. Virus se širio uglavnom po tropskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i Pacifiku, a od prošle godine hara i Latinskom Amerikom. Ljudi zaraženi virusom uglavnom imaju smptome poput blage groznice, osipa, bolova u mišićima i zglobovima, slabosti, glavobolje i konjunktivitisa.

Ove tegobe traju obično 2-7 dana. Trenutno ne postoji vakcina niti terapija, pa se preporučuje izbegavanje zahvaćenih područja, a upozorenje se posebno odnosi na trudnice. Drugi način prevencije je zaštita od uboda komaraca nošenjem svetle odeće dugih hogavica i rukava i mazanjem sredstava protiv komaraca. Iako je ubod zaraženog insekta primarni način prenosa virusa, u dva slučaja je otkriven i seksualni put prenosa, jer je virus bio prisutan u semenoj tečnosti.

Iz Svetske zdravstvene organizacije poručuju da još uvek ne postoje dokazi da Zika virus prouzrokuje nedovoljnu razvijenost mozga i lobanje kod beba. Ipak, razloga za zabrinutost ima jer se sve više dece u zahvaćenim područjima rađa sa mikrocefalijom.

Vesna Stanimirović