Šetajuci šumom barem jednom u svom životu, svako je uživao u lepotama prirode. To je razlog zašto neki ljudi biraju da žive u šumama ili pored njih, i zašto drugi ljudi putuju hiljade kilometara da šetaju u šumama Redvuda, prašumama Kostarike ili Ekvadora.

Istraživači u Japanu su otkrili da je tradicija koja se naziva Shinri-ioku ili “kupanje u šumi” i dalje jaka, a zašto je to tako, razlozi su biohemijske prirode. Istraživači su ustanovili da boravak u šumi optimizuje prirodni imunitet, koji je važan za sprečavanje raka kao i druge hronične bolesti. Kako se to dogodilo?

Kada su istraživači testiralii ljude pre i posle dvočasovne šetnje šumom, pronašli su kod svih, sem kod jedne osobe, 50% i više T-zrnaca. Imali su niži krvni pritisak, osećali su smirenost, kao i bistrinu u glavi.

Istraživači su objasnili fenomen: Šumsko drveće i biljke emituju u okolinu “antimikrobna isparljiva organska jedinjenja biljnih derivata koji se nazivaju fitoncidi, da bi istrebili gljivice i bakterije“. Gljivice i bakterije mogu biti problem za naš imuni sistem. Ispostavlja se da ih ni drveće ne voli. Šumska stabla su često stotine, ako ne i hiljadama godina stara. Drveće i druge biljke, usavršile su zaštitu tj. jedinjenje koje može da ubija gljivice i bakterije. Kada hodate šumom, vaš dah se sjedinjuje sa ovim komponentama. Efekat traje oko 2 meseca.

Recimo, kada hodamo šumom mi se kupamo u njenom prirodnom imunitetu. Uronjeni smo u “fitohemijski” imuni sistem šume.

Profesor King Li, iz odeljenja za higijenu i javno zdravlje Nipon medicinske škole u Tokiju, predstavio je ovu priču američkoj naučnoj spisateljici Ani Leni Filips. U članku postoje preciznije informacije o efektima na specifične hormone, uključujući efekte noradrenalina i DHEA na stres i adiponektin. Niži nivo adiponektina je povezan sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću. Studija se pojavila u European Journal of Applied Phisiology.