GODINE KRIVE ZA INSOMNIJU Stariji imaju probleme sa nesanicom jer im se misli teško zaustavljaju

Zašto čovek spava, to niko ne zna. Međutim, dobro je poznato da se bez sna ne može jer je bitan za obnovu i odmor organizma. Uskraćivanje sna je veoma opasno i vodi u psihotične simptome. Naučni eksperimenti na dobrovoljcima pokazali su da uskraćivanje spavanja od 72 sata i više dovodi do psihotičnih simptoma kakve su halucinacije. O važnosti sna i načinima lečenja nesanice razgovarali smo sa prof. dr Milanom Milićem, psihijatrom u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” u Beogradu.

Stariji manje spavaju i bude se ranije

Iako je san vitalna potreba čoveka, najpre da bi mu se mozak odmorio ili, modernim jezikom rečeno, resetovao, potrebna dužina sna kod svakoga je drugačija.

– Pored individualnih razlika, postoji i razlika u odnosu na životno doba. Novorođenče spava oko 16 sati dnevno, a adolescent oko devet, jer se s godinama smanjuje vreme koje potrebno za spavanje, tako da posle 65. godine potreba za snom iznosi šest sati dnevno. Zašto je to tako, ne zna se izvesno. Neka istraživanja govore da stariji ljudi imaju češće probleme sa nesanicom zbog toga što inhibitori neurona u mozgu propadaju, te im se misli teško zaustavljaju, a to je neophodno da bi čovek utonuo u san. Ja bih dodao da stariji ljudi više razmišljaju i zato što su nemoćni, te im misli neretko ostaju uteha i jedini sadržaj – objašnjava naš sagovornik.

Kako se postavlja dijagnoza

Onaj ko je bar jednu noć proveo budan, zna da nema nežnije, ali ni mučnije tiranije od nesanice. Istraživanja pokazuju da petina ljudi pati od hronične nesanice, a čak 40 odsto žena i 30 odsto muškaraca povremeno ima probleme sa spavanjem. Pri tome, njihove žalbe odnose se na teškoće u vezi sa uspavljivanjem, na učestalo buđenje u toku noći i isprekidano spavanje, kao i na rano jutarnje buđenje uz nemogućnost da se ponovo utone u san. Kako se dijagnostikuje nesanica?

– Standardni kriterijumi koji nas usmeravaju na poremećaj sna jesu: produženo vreme uspavljivanja (duže od pola sata), buđenje u toku noći koje traje duže od pola sata i san kraći od šest sati. Ovde je posebno neugodno rano jutarnje buđenje posle kojeg nema ponovnog usnivanja, takozvana terminalna nesanica. Ako se nešto od ovoga događa minimum tri puta nedeljno i traje najmanje mesec dana, onda govorimo o problemu nesanice. Pritom i uobičajeno dnevno funkcionisanje treba da bude narušeno, tipa umora posle spavanja, pospanosti tokom dana, teškoća u koncentraciji, povećane razdražljivosti... Inače, nesanica je čest simptom raznih drugih poremećaja, od telesnih (neregulisan šećer u krvi, povišen krvni pritisak, razni bolni sindromi, oboljenja unutrašnjih organa, demencija) do psihičkih (depresija, strahovi, psihotični poremećaji, krizna stanja, hronični stres, alkoholizam). Zato je pre dijagnoze nesanice potrebno isključiti postojanje ovih poremećaja – ističe dr Milić.

Problemi zbog besanih noći

– Ako nesanica traje mesec-dva, prvi problem je njeno pogoršanje usled brige i opterećenja temom sna. Poznato je da san ne može doći na silu, ne možete se naterati da spavate, a ljudi koji pate od nesanice upravo to pokušavaju. To, naravno, dovodi do još težih problema sa spavanjem, jer taj pritisak i strepnja da li će se provesti još jedna neprospavana noć samo dodatno razbija san. Drugi stepen posledica javlja se u vidu problema na poslu, smanjenog praga tolerancije, frustracije, neraspoloženja, bezvoljnosti, narušavanja porodičnih i socijalnih odnosa. Vremenom se organizam potroši, što može dovesti do problema sa srcem, krvnim pritiskom, radom endokrinih žlezda i digestivnog sistema, kao i mogućom pojavom anksioznih, depresivnih, ponekad i psihotičnih stanja. Pokušaji samolečenja mogu dovesti do zavisnosti od lekova ili kod nekih ljudi do postepenog razvoja alkoholizma – upozorava naš sagovornik.

Kakvu nam poruku šalje nesanica

Nesanica se leči lekovima i raznim merama koje se mogu svrstati u higijenu spavanja.
– Od lekova se najčešće koriste anksiolitici, u narodu poznati kao sedativi ili noviji lekovi iz grupe hipnotika. Pored njih, u upotrebi su sedativni antidepresivi, a ponekad, doduše mnogo ređe, i antipsihotici, lekovi koji se daju za psihotične poremećaje. Poslednjih godina u terapiju nesanice uvode se lekovi koji deluju na melatoninske receptore, pošto je melatonin hormon koji učestvuje u regulaciji spavanja. Koji će lek biti uključen u terapiju, zavisi od mnogo čega, no svakako je uvek poželjno da se pored njih pokuša psihoterapijski rad, da bi se razumela poruka koju nam nesanica šalje. Ponekad je nesanica uzrokovana nedostatkom higijene spavanja, ponekad somatskim tegobama ili psihičkim poremećajima, ali nije retka pojava da nesanica govori o nerešenim unutarnjim konfliktima. San je, naime, vreme kada treba odustati od kontrole, vreme kada naši psihički stražari treba da se odmore, a to svemu onome što danju potiskujemo daje priliku da oživi. Svakako, uvek je korisno držati se pravila pomenute higijene spavanja, što znači: ne piti kafu posle pet po podne, u toku dana nastojati da se odvoji vreme za vežbanje, makar to bila duža šetnja, sve teže probleme koje je dan doneo zapisati i ostaviti za sutra, truditi se da se u krevet uvek ide u približno vreme, dobro provetriti i rashladiti sobu pre spavanja. Takođe, ako san nikako ne dolazi, ne treba se uzalud mučiti i izležavati u krevetu, već je bolje ustati i uzeti najdosadniju moguću knjigu ili pogledati neki dokumentarni TV program s potpunom koncentracijom – savetuje prof. dr Milan Milić.