Lekovi, hrana i piće: Šta se sa čime slaže

Uprkos brojnih informacija na internetu i uputstva koje sadrži svako pakovanje leka, retko ko se od nas detaljno pozabavi time i prouči ono što piše. Uglavnom se sve svodi na usmenu konsultaciju s lekarom i farmaceutom, koji daju osnovne preporuke, ali nisu i ne mogu biti do kraja upoznati s navikama i stilom života svakog pacijenta. Zato smo odgovore na pitanja šta se može desiti ako popijemo čašicu alkoholnog pića dok smo na terapiji antibiotikom i da li nam ponekad može pomoći dobra kombinacija dva leka protiv bolova, potražili od doc. dr Janka Samardžića, kliničkog farmakologa na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Dobra i loša interakcija

Prema definiciji, pojam interakcija (uzajamno dejstvo) podrazumeva promenu dejstva jednog leka pod uticajem drugog leka, hrane ili pića.

– Oblast interakcije lekova vrlo je kompleksna i opširna, zbog čega se danas govori, pre svega, o klinički značajnim interakcijma lekova – a to su one koje nisu samo teorijske, već zaista utiču na zdravlje pacijenta, bezbednost i efikasnost terapije. Važno je napomenuti i to da nisu sve interakcije štetne i da ponekad mogu biti poželjne i korisne, na primer, u slučaju kombinovanja pojedinih lekova protiv bolova koji zajednički mnogo efikasnije deluju – ističe naš sagovornik.

U savremenoj medicini nije moguće izbeći propisivanje većeg broja lekova istovremeno jednom pacijentu. Pored toga, postoji i sve veći broj lekova koji se kupuju bez lekarskog recepta.

– Smatra se da već uzimanje više od tri leka nosi rizik od nastanka interakcije. U takvim okolnostima naglo se povećava mogućnost da jedan lek utiče na dejstvo drugog. Pritom postoje dve vrste interakcija: sinergizam (ako jedan lek pojačava dejstvo drugog ili se dejstva sabiraju) i antagonizam (ako jedan lek poništava dejstvo drugog). Ipak, nisu sve interakcije klinički značajne. U praksi su najznačajnije one u kojima učestvuju lekovi iz sledećih grupa: antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja krvi), antihipertenzivi (lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska), antiaritmici (lekovi za nepravilan rad srca), antiepileptici (lekovi za terapiju epilepsije), antidijabetici (lekovi u terapiju šećerne bolesti), pojedini antibiotici i druge kritične grupe lekova. Iako je većina lekara upoznata sa interakcijama lekova, dešava se da se zbog velikog broja propisanih lekova za jednog pacijenta, previdi njihova potencijalna interakcija odnosno međusobno dejstvo koje može imati i ozbiljne posledice. Zbog toga je neophodna stalna edukacija i pravovremena informisanost, kako zdravstvenih radnika tako i pacijenata, jer se jedino na taj način može postići racionalna primena i kombinacija lekova – naglašava dr Samardžić.

Alkohol nikako uz antibiotik

Najčešće zaboravljamo da postoji interakcija lekova i hrane i pića koje uzimamo. Konzumiranje alkohola značajno utiče na metabolizam pojednih lekova u organizmu, posebno antibiotika. Ako se uzme u obzir da su antibiotici među najkorišćenijim lekovima kod nas, rizik od uzajamnog dejstva je ogroman. Naime, alkoholna pića treba strogo izbegavati dok smo pod antibiotiskom terapijom, jer već mala količina alkohola može izmeniti metabolizam antibiotika, pa više nismo sigurni da li treba da promenimo doziranje.

– Ako neko, na primer, pije alkohol tokom antibiotske terapije, mi više ne znamo da li za lek koji se uobičajeno uzima na osam sati, treba povećati frekvenciju uzimanja i davati svakih šest sati ili je smanjiti, da se uzima na svakih 12 sati. Ono što je sigurno jeste da nećemo imati punu efikasnost antibiotika, a može biti ugrožena i bezbednost pacijenta – ističe dr Samardžić.

Aspirin, grejp, spanać...

Već duže vreme je poznato da pojedine vrste hrane mogu umanjiti ili pojačati efikasnost delovanja pojedinih vrsta lekova. Zna se da masna hrana usporava pražnjenje želuca, pa samim tim generalno smanjuje iskoristljivost svih lekova. Ipak, međusobni uticaj hrane i lekova može se značajno razlikovati od osobe do osobe pod uticajem brojnih faktora, kao što su životno doba, pol, zdravstveno stanje, udružene bolesti i slično.

– Naučna istraživanja pokazuju da iterakcija hrane i lekova najčešće događa kod dece, starijih osoba i kod hroničnih bolesnika. Nemoguće je nabrojati sve namirnice koje mogu uticati na delovanje lekova. Jedan od najbolje proučenih primera je sok od grejpfruta koji stupa u značajnu interakciju s nekim lekovima kao što su oni za snižavanje nivoa holesterola u krvi, pojedini za sniženje krvnog pritiska, antibiotici, antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti. Još značajniji primer je uticaj pojednih namirnica na antikoagulantne lekove, koji sprečavaju zgrušavanja krvi. Antikoagulansi (varfarin i sl.) koriste se u različitim stanjima kod kojih postoji povećana sklonost trombozi, i to kod srčanih bolesti, u prevenciji moždanog udara kod strogo selektovanih pacijenata i bolesti perifernog krvotoka. Pojedini lekovi protiv bolova, poput aspirina i ibuprofena mogu već u malim dozama da istisnu antikoagulantne lekove i da se kao posledica javi patološko krvarenje. Međutim, kod ovih lekova ni hranu ne smemo zanemariti. Hrana koja razređuje krv može da sadrži neke supstance koje su hemijski slične salicilatima (aspirin) i ne preporučuje se u većim količinama kod osoba koje su na ovoj terapiji, a to su: đumbir, cimet, kari, origano, višnje, suvo grožđe, borovnice, grejpfrut, mandarine i pomorandže. Pored toga, primena velikih doza vitamina E koji utiče na porast nivoa vitamina K može izazvati trombozu tj. umanjiti efekat antikoagulantnih lekova. Hrana koja sadrži vitamin E i koja se ne savetuje ovim pacijentima jesu spanać, brokoli i vitaminski preparati s velikom dozom vitamina E. Ostale namirnice koje mogu poremetiti učinak antikoagulantne terapije jesu sojino i riblje ulje, alkohol, veće količine belog luka, pa čak i maslinovo ulje.

Drugi primer klinički značajnih interakcija jesu istovremena korišćenje mleka i mlečnih proizvoda koji zbog sadržaja kalcijuma mogu smanjiti iskoristljivost tetraciklinskih antibiotika, dok kofeinski napici (kafa, čaj, koka-kola) mogu u kombinaciji sa antipsihoticima (lekovi za terapiju najtežih mentalnih oboljenja) sprečiti njihovu resorpciju i delovanje. Posebno treba naglasiti da se alkohol ne preporučuje ni u jednoj kombinaciji s lekovima – upozorava doc. dr Janko Samardžić.