Ako je upravljački sistem raštelovan, treba ga naštelovati. Vratite ga u ravnotežu, i on će pravilno funkcionisati

Koliko matematika i fizika mogu da pomognu medicini, dokaz je metoda pomoću koje je moguće predvideti rizik od prestanka rada srca.

Profesor dr Branislav Milovanović, šef prve neurokardiološke laboratorije u našoj zemlji, u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“, i član Evropske akademije nauka i umetnosti, tom oblašću je počeo da se bavi na specijalizaciji u Londonu, a stečena iskustva je preneo i u svoju matičnu kuću.

- Mali broj eksperata u svetu bavi se proučavanjem čovekovog autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih organa. Imao sam sreće da pre više od deset godina dobijem englesku stipendiju i odem u London kod profesora Kristofera Matijasa, u bolnicu „Sveta Meri“, gde sam se upoznao s ovom metodom. Suština je u tome što se u medicinu uključuju matematika i fizika i počinje se sa izučavanjem takozvane teorije haosa. U pitanju je matematičko-fizička metoda koja u haosu traži određeni sistem i utvrđuje ga složenim matematičkim formulama.

Traga se za malim impulsom, to jest poremećajem koji može da izazove veliku štetu u organizmu. Znači, na osnovu matematičkog proračuna EKG signala, pomoću vrhunske opreme, procenjuje se rizik i traže faktori koji mogu da izazovu bolest ili iznenadnu smrt. U ovom slučaju, na osnovu analize EKG, ne gleda se samo njegovo srce već se pacijent posmatra kao celina.

Spoj Istoka i Zapada

Cilj pomenute dijagnostike je, kako je već rečeno, procena rizika od iznenadne smrti.
- Celokupna istočnjačka medicina, koja je stara 5.000 godina, zasniva se na principu jina i janga, to jest na uspostavljanju ravnoteže između dva suprotstavljena, ali ipak komplementarna principa. Šta bi onda bilo to što mi radimo? Ovo je prvi put uspostavljanje povezanosti zapadne i istočnjačke medicine. Mi zapadnom medicinom, fizikom i matematikom merimo istočnjačke principe, na osnovu kojih su oni lečili bolesti pre četiri-pet hiljada godina. A sve to postižemo na maksimalno tačan način - uvođenjem matematike i fizike u medicinu.

Iako su se lekari pre svega usmerili na izučavanje infarkta, prof. Milovanović kaže da je ovom metodom moguće pokriti sve oblasti medicine.

Analiza signala

- Ono što predstavlja pravi izazov jeste to što radimo s decom. Kada dete izgubi svest, veoma je važno da se otkrije da li je u pitanju epilepsija ili poremećaj krvnog pritiska. Jer su u ovim slučajevima i lečenje i prognoza sasvim drugačiji. Veoma je važno da se dete ne tretira kao da ima epilepsiju ako ona zaista ne postoji. Utvrditi i otkriti uzrok, na primer, gubitka svesti najveća je draž u ovoj oblasti medicine, a tu nam pomaže matematička analiza biološkog signala.

Štelovanje organizma

- Poslednjih godina razvili smo novu metodologiju koju smo nazvali ANSA (Autonomic Nervous System Adjustment), odnosno podešavanje funkcije autonomnog nervnog sistema. Jednostavno rečeno, to znači da ako je upravljački sistem raštelovan, vi ga naštelujete. Čim ga vratite u ravnotežu, on počinje pravilno da funkcioniše, to jest pacijent je izlečen.

Dr Milovanović navodi da je preko ovog sistema moguće pronaći kako pacijenti odgovaraju na koju terapiju, pošto se dešava da na isti lek bolesnici reaguju različito.
- Suština je otkriti kome i u kojoj dozi dati određeni lek. Jedan čovek - jedna bolest, jedan lek i jedna doza. Nema opšteg pravila, svaki bolesnik se posmatra kao posebna jedinka. Suština ove metode je upravo da se otkrije koji lek je idealan za pacijenta, kao i odgovarajuća doza, i da se on tako tretira. Možda zvuči pomalo komplikovano, ali uz dobru opremu, multidisciplinarni pristup i edukovan kadar, to izgleda kao igrica u kojoj pomoću brojki i proračuna gađate pravo u cilj i - nema greške - tvrdi dr Milovanović.