Ona je imala dobre ocene, samopouzdanje i po svemu sudeći, smešila joj se svetla budućnost. Ali, nekoliko dana nakon svog sedamnaestog rođendana, Bet Gudir je zaspala, i nije se budila šest meseci.

Spavala je 22 sata dnevno, a ustajala je, još nerazbuđena, samo da bi pojela nešto hrane i išla u toalet.

Tokom pet godina, koliko je prošlo od tada, Betina majka je izračunala da njena kćerka 74 odsto vremena provodi spavajući.

Bet (22) je samo jedna od 100 mladih ljudi u Britaniji, kojima je dijagnostifikovan sindrom Klein-Levin (KLS) – poznatiji kao sindrom uspavane lepotice.

Ali je stvarnost ovog sindroma daleko od njenog bajkovitog naziva, s obzirom da mladi ljudi većinu svog vremena i života prespavaju.

Poznato je da uglavnom pogađa tinejdžere, prosečno doba u kojem se javlja je 16 godina, i traje oko 13 godina. Na taj način uništava svaku nadu i snove mladih ljudi, da krenu na fakultet, nađu partnera, da se zaposle.
Bet se trenutno nalazi u dvoipomesečnoj fazi dubokog sna, i ništa – ni lekovi, ni buka ne mogu da je probude.

Njoj život trenutno prolazi u pidžami, na krevetu ili kauču. U retkim prilikama izlazi iz kuće kako bi posetila lekara, ali i tada se nalazi u invalidskim kolicima, jer se oseća suviše umornom da bi hodala.

Sve što njena majka može da uradi jeste da sedi pored nje i očajno iščekuje da se “svetla upale”, i da se njena kćer probudi.

"Sve je kao noć i dan. Ona može da se probudi sutra i onda kreće trka sa vremenom kako bi nadoknadila sve ono što propušta u životu. Žuri da se vidi sa svojim prijateljima, da sredi kosu. Ali niko ne zna kada će ponovo zaspati".

Bet je počela da se oseća iscrpljenom kada je imala 16 godina, ali je njena majka mislila da je to normalno za njene tinejdžerske godine. Jedne večeri, zaspala je na kauču i majka nije mogla da je probudi, a tokom pokušaja, šokirala se kada je Bet samo promrmljala nešto kroz san, glasom petogodišnjakinje.

Bet se tada upravo izlečila od upale krajnika, pa njeni lekari smatraju da je to bio okidač. Oni smatraju da infekcija može da izazove upalu u mozgu kod ljudi sa geneteskom predispozicijom, kao i da je to moglo da našteti talamusu i hipotalamusu, oblastima koje su zadužene za san i čulni input.

Od kako joj je dijagnostifikovan sindrom, Bet većinu svog vremena provede u snu, spavajući čak i za vreme praznika i svog rođendana, a najteže joj pada kada vidi dokle su njeni prijatelji stigli sa obrazovanjem i karijerom, o kojoj je oduvek maštala.

Jedan od glavnih stručnjaka za ovaj sindrom, doktor Gaj Lešziner, rekao je da se broj mladih koji pate od sindroma uspavane lepotice povećao.

"Ranije se sve svaljivalo na tinejdžere, kako su lenjim, a u drugim slučajevima su posmatrani kao psihijatrijski slučajevi ili kao bipolarni".

Osim spavanja 22 sata dnevno, razlika između ovog i ostalih poremećaja spavanja je ta da će oboleli da pokazuju i jasne promene ličnosti.

“Oni osećaju da se nalaze u nekom drugom svetu dok spavaju, drugačijem od stvarnosti. To ima veliki uticaj na njihov život. Kada se probude i vide šta su sve propustili, često padnu u depresiju i obole od anksioznosti".