Srce, mozak, krvni sudovi i drugi organi mogu da stradaju zbog masnoća u krvi

Dobili ste rezultate analiza krvi. Nekakav holesterol vam je zaokružen crvenom olovkom i piše: "Opasno!" Pitate šta to znači, a u laboratoriji vam kažu da odmah idete kod lekara. Ma u čemu je stvar s tim holesterolom? Niste gojazni, ne jedete meso, ne pijete alkohol.

Doktor vam, međutim, kaže da od toga mogu da stradaju srce, mozak, jetra, pluća...

I još kaže da je holesterol, u stvari, masnoća u krvi. Stvara se u jetri. Daje vam već napisanu dijetu i upozorava da ako ona ne da rezultate, onda ćete morati da pijete lekove.

Prof. dr Nebojša Lalić, načelnik Odeljenja za metaboličke poremećaje u dijabetesu Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu, kaže za Dr Kurir da holesterol predstavlja faktor rizika, odnosno opasnost da nastane bolest.

- Holesterol može da dovede do promene na krvnim sudovima. Prekid protoka krvi u organizmu je proces koji se može manifestovati na raznim organima. Najčešće stradaju srce i mozak. Prvi korak u lečenju holesterola je dijeta, odnosno regulisanje ishrane, a ako se na taj način ne reguliše, onda se pacijentu prepisuju lekovi. I na kraju, ukoliko ni lekovi ne mogu da snize takozvani loš holesterol, ili LDL, pribegava se lipoferozi, ili postupku sličnom dijalizi. To je poslednji korak na koji se lekari odlučuju - navodi prof. dr Lalić i dodaje da postoje takozvani dobar ili HDL i loš LDL holesterol.

Dr Kurir je istražio šta sve to znači. LDL holesterol krivac je za arterosklerozu, ili taloženje masnoća na zidove krvnih sudova. S druge strane, HDL je čistač krvnih sudova. Stručnjaci kažu da kad su vrednosti LDL, ili lošeg holesterola, visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova. Ako se oni zbog toga suviše suze, posledica može da bude i visok krvni pritisak. A ako se, daleko bilo, desi da holesterol potpuno zatvori krvni sud, tada može da nastane infarkt srca ili mozga.

Doktori još objašnjavaju da je holesterol nasledna bolest. Osobe koje ga imaju mnogo teže mogu da ga se oslobode, a gornja granica ukupnog holesterola iznosi 5,2 mmol/l.

Hranom protiv holesterola

Osobe koje imaju povišen loš holesterol trebalo bi da jedu voće i povrće, a da izbegavaju belo brašno. Od mesa se preporučuju riba, junetina, govedina, teletina i kuvana jagnjetina. Mlečni proizvodi korisni su u manjim količinama, obrano mleko, jogurt, posni sirevi, kravlje kiselo mleko, mlad sir. U ishrani ne treba koristiti celo jaje, već samo belance. Od ulja je najbolje konzumirati maslinovo, a što se tiče slatkiša, preporučuje se džem.