Kad beba postane svesna da majka i ona nisu jedno, tada nalazi igračku ili neki drugi predmet

Vaše dete svuda se sobom nosi plišanog medu? Ni na spavanje više ne ide bez svoje omiljene igračke? Meda je pohaban, ulepljen, izmackan, ali dete ne odustaje... Hoće samo njega! Opustite se, to je normalno!

Evo i zašto...
U prvim mesecima života beba misli da je jedno sa svojom majkom. Kada napuni osam meseci, dete polako počinje da shvata da mama nije deo njega i da postoji distanca između njih. Tada plišani meda postaje takozvani tranzicioni predmet u izgradnji bebine ličnosti.

Taj predmet ne mora da bude plišani meda ili neka druga igračkica, već može i mekano ćebence. Nemojte da utičete na detetov izbor predmeta koji će da mu "menja mamu" jer će ono samo odabrati ono što mu pruža osećaj sigurnosti. Ceo ovaj koncept razvio je čuveni pedijatar i psihoanalitičar Donald Vinikot, te se mede, ćebenca i druge igračke zovu "Vinikotov prelazni objekat". Prema Vinikotovom mišljenju, prelazni objekat nije neophodan, ali često ga deca biraju kao neku vrstu zamene za mamu. Čak i kada se sve te igračkice i drugi predmeti pocepaju i izgube formu, oni su za dete i dalje stvari od poverenja, koje kreiraju vezu između kuće, vrtića, školice i roditelja, braće i sestara. Kroz "Vinikotov prelazni objekat" deca osećaju miris i postojanost, koji ga podsećaju na miris majke.

Žarko Trebješanin, psiholog, kaže za Dr Kurir da prelazni objekat na neki način predstavlja prelaz od majke do stvarnih objekata.

- Kada dete nosi sobom medu, lutkicu, ćebe ili nešto slično, ono zapravo ima utisak da je sa svojom majkom. Ono se najčešće vezuje za predmet kada je svesno i kada može da bude odvojeno od majke, a da mu ona ne nedostaje mnogo. Najčešće u uzrastu od dve godine. Istovremeno, ta igračka može da mu bude i imaginarni prijatelj. Dete nikako ne treba odvajati od predmeta za koji se vezalo jer on ima svoju funkciju. To je, zapravo, međufaza između fizičke vezanosti za majku i perioda kada dete postaje samostalno - kaže Trebješanin.

Do šeste godine

Dr Kurir je istraživao u kom uzrastu bi dete trebalo da ostavi svog "Vinikota". U praksi se pokazalo da mu je on neophodan do šeste godine, kada mališan sam počinje da se odvaja od njega. Međutim, meda, ćebence ili nešto drugo ipak ostaje tamo gde dete spava. Dakle, povezanost ostaje, ali ne idu svuda zajedno.

Šta kad se "Vinkot" izgubi?

Za početak, pokušajte da smirite dete i objasnite mu šta se dešava. Ukoliko dete ima već pet ili šest godina, predložite mu da proba da spava bez medvedića, samo tu noć. Razgovarajte s njim kao s odraslom osobom i ostanite smireni. Dete mora da oseti da ga shvatate i da ga podržavate. Ako je odvajanje od medvedića stvarno toliko bolno, predložite mu neki drugi predmet kao zamenu.