Depresija, rasejanost, strahovi, dekoncentrisanost, nesanica - mogući su simptomi drogiranja

Imate srednjoškolca u kući i primetili ste da je u poslednje vreme često depresivan, anksiozan, da ima problema sa snom ili koncentracijom? Sve teže pamti, ne jede kao ranije, pokreti su mu usporeni. A često se dešava da menja raspoloženje, koje ide od totalne euforije do melanholije?

Dr Kurir vam savetuje da obratite pažnju jer je vaše dete možda ušlo u začarani krug bolesti zavisnosti! Ali, pre nego što krenete s optužbama, sedite i otvoreno porazgovarajte s vašim klincima, prihvatite da imate problem i pokušajte da ga na vreme zajedno rešite.

Dr Jasna Daragan Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, kaže za Dr Kurir da je narkomanija zavisnost od psihoaktivnih supstanci, koje prvenstveno deluju na mozak, ali i na sve druge organe.

- Ona dovodi do promene stanja svesti i ostalih psihičkih funkcija. Stvara žudnju za daljim uzimanjem supstanci i na kraju rezultira fizičkom zavisnošću - objašnjava dr Jasna Daragan Saveljić i dodaje da psihoaktivne supstance mogu da budu prirodne ili sintetske.

Kako ona dodaje, svakog dana stvaraju se nove, atraktivnije droge.- Posledice uzimanja tih supstanci zavise od njihove vrste, karakteristika, dejstva na organizam, brzine stvaranja zavisnosti, ali se uvek odražavaju na psihičko stanje korisnika. Tu je nemogućnost kontrole uzimanja narkotika, zapostavljanje dotadašnjih prioriteta jer se sve podređuje nabavljanju i konzumiranju droge. Onda se javlja i fizička zavisnost, kao rezultat adaptacije organizma na prisustvo droge. Heroin, na primer, stvara zavisnost za svega tri nedelje, a kokain još brže. Kada se prestane s uzimanjem, dolazi do burnih reakcija zbog poremećenosti metabolizma. Javlja se apstinencionalni sindrom ili kriza - priča dr Dr Jasna Daragan Saveljić.

Prema njenim rečima, ova kriza je dosta teška kod opijatskih zavisnika, i može da ugrozi i život.- Narkomani se jave na lečenje kada su životno ugroženi ili kada zbog nagle osiromašenosti postanu kriminalci. Žene se često odaju i prostituciji. U Srbiji ima oko 30.000 narkomana, a kod nas u bolnici registrovano je njih 13.000. Odvikavanje je dugogodišnje. Prvo se lekovima eliminišu fizičke posledice, a kasnije se uvodi psihoterapijsko lečenje, u kom je poželjno da učestvuje cela porodica. Bitno je da se spreči izolacija i diskriminacija zavisnika, koji kasnije imaju problema s resocijalizacijom, povratkom na posao i u zajednicu - navodi ona.

Kad stignu u bolnicu

Dr Jasna Daragan Saveljić kaže da roditeljima koji svoju decu dovedu na odvikavanje lekari prvo objašnjavaju da bolest zavisnosti nije odgovornost i krivica samo onog koji uzima drogu, već čitavog njegovog okruženja.- Zavisnost nastaje tamo gde ima obilje pristupačne droge, ali i gde su odnosi u porodici poremećeni jer se ne komunicira najbolje, a mladi nisu usmereni na neke lepe i zdrave aktivnosti. Veliku ulogu ima i struktura ličnosti samog narkomana - istakla je ona.

Najpoznatije psihoaktivne supstance

* Lepak
* Marihuana (trava, gandža)
* Hašiš (haš, šit)
* LSD, halucinogene droge, psihodelici
* Ekstazi
* Kokain (koka, koks, belo)
* Heroin (hors, dop, žuto)