Za samohranu majku Džemi-Luiz Kvinton (27) iz Velike Britanije život joj se okrenuo naglavačke kada je shvatila da više nikada u životu neće biti trudna i imati više dece.

Preživela je rak grlića maternice i ušla je prerano u menopauzu.

"Kada sam čula reči: Imate rak grlića maternice" bio je to najstrašniji trenutak u mojem životu. Bila sam sigurna da ću umreti i ostaviti svog dvogodišnjeg sina bez majke. Intenzivna radioterapija i hemoterapija pobedili su rak, ali ja sam ostala neplodna. To je nešto sa čime moram da živim svaki dan do kraja života i zbog toga se više ne osećam kao prava žena.

Drago mi je da sam se rešila bolnih grčeva i krvarenja, ali ipak mi je sve to čudno. Ponekad izađem s prijateljicama, one spomenu svoju menstruaciju, a mene uhvati osećaj kao da više ne mogu da u;estvujem u takvim razgovorima, nekako mi je neugodno.

Ništa vas ne može pripremiti na to da ste u menopauzi u 24. godini. Znojenje, naleti vrućine, promene raspoloženja i anksioznost. Stalno moram da skrivam mrlje od znoja kad sam sa drugim ljudima. Toliko sam menjala raspoloženje da sam raskinula sa dečkom najmanje deset puta i više nismo zajedno.

dzemiluiz-kvinton.jpg
Printscreen 

Sada imam 27 godina i ne osećam se potpuno kao žena jer moje telo ne radi kao nekad.

Još jedna neugodna pojava kod menopauze je to što mi je vagina vrlo suva, zbog čega mi je i sama pomisao na seks ponekad zastrašujuća. Imam osećaj kao da je rak uklonio deo moje ženstvenosti.

Ne tako davno sam izašla sa dečkom kojeg sam upoznala. Pre susreta sa njim sam toliko paničila. Mislila sam da je nepošteno da započnem ozbiljnu vezu s nekime ko bi jednog dana želeo porodicu, a ja mu ne mogu da rodim dete. Kada smo se našli, pitala sam ga da li bi želeo da ima dece, a on je, na moje olakšanje, rekao da mu je dovoljno ovo jedno koje ima. Ipak, nije hteo da me vidi još jednom. Možda mu je sve to bilo previše.

Postoji hormonska terapija u obliku tankih flastera koji se zalepe za butinu. Ponekad mislim pa ko bi voleo ženu s ružnim "zakrpama" na butinama?

Moja porodica i prijatelji mi kažu da će me pravi muškarac voleti upravo ovakvu kakva jesam pa pokušavam gledati pozitivno na budućnost.

Dve godine posle lečenja imam lep život sa svojim sinom i psom u našoj lepoj kući. Putujem sa sinom što je više moguće. Takođe, podižem svest o važnosti PAPA testa. Kada mi priđe nepoznata devojka i kaže da je bila na testu zahvaljujući meni, tada mi se čini da moje iskustvo može nekome spasti život.

Moram priznati, moje srce je slomljeno še djece. Ali, više me ništa ne plaši u životu. Kada jednom pobedite rak, osećate se nepobedivim.