(KURIR TV) DR NEBOJŠA TASIĆ OTKRIVA: Zašto mladi sportisti umiru na terenu, sve o šlogu, infarktu...

Profesor doktor Nebojša Tasić, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", osnivač i predsednik HISPA udruženja, govorio je za Kurir TV o prevenciji bolesti srca, infarkta i šloga, zašto mladi sportisti padaju kao pokošeni na terenu, da li treba da slušamo savete sa interneta kako da se lečimo...

Šta ukazuje da neko ima problem sa srcem? Koji su ti prvi simptomi koji mogu da ukažu na problem sa srcem?

Jako važno pitanje. Doskora, do pre nekih 5 do 10 godina, mislilo se da ljudi do 40-45. nemaju ili ne bi trebalo da imaju problem sa srcem. Takvi ljudi su se retko kontrolisali i retko išli kod lekara, sem ukoliko nisu imali neke od simptoma, kao što su zamor, malaksalost, gušenje, bol u grudima, osećaj lupanja ili preskakanja srca, prosto nešto su se osećali loše. Srce je mitski organ i kad god čovek ima neku tegobu, bila ona glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, osećanja malaksalosti i zamora, a da ne pričamo o bolu u grudima, i sve ove netipične tegobe, pa da pomenem bol u stomaku, ljudi često pomisle i na srce i naravno da odmah trče kod kardiologa ili ako ništa bar kod svog prvog lekara koji ih onda šalje kod kardiologa.Ono što bih ja hteo ovde da istaknem jeste da poslednjih godina se granica srčanih oboljenja i prisustva srčanih oboljenja, dramatično pomerila ka mlađim uzrastnim kategorijama, ka mladim ljudima i nažalost svedoci smo da ljudi između dvadesetih i tridesetih dožive infarkt ili šlog. Posledica je toga svega ovog nagomilanih faktora rizika i problema u vremenu i društvu, ali to otvara jedno drugo poglavlje. Otvara poglavlje obaveze da čovek brine o svom zdravlju od mladih dana i da ima svest već kada završi školu, bilo ona srednja ili fakultet, da shvati da je zdravlje največe bogatstvo i da je neophodno da se od tih mlađih uzrastnih kategorija ljudi bave sami sobom. Ako je neko bio zdrav ceo život, sigurno od tridesete godine pa na dalje, trebalo da uradi bar analizu krvi, neko od njih ima urođenu hiperholesterolemiju, neko ima urođene neke druge probleme, možda sa jetrom, nekim drugim organom, a neko je možda potpuno zdrav. Ali jedan, što bih ja rekao osnovni pregled kod svoga lekara opšte medicine, sa laboratorijskim analizama i nekim drugim stvarima, koliko je to potrebno, morao bi da uradi.

Apsolutno svako preko 40 godina mora ići na redovne preglede, jer je pokazano da ne samo infarkt i šlog, protiv koga se naše udruženje bori, nego čitav niz drugih opasnih onkoloških oboljenja, kao što je rak debelog creva, rak grlića meterice, rak dojke, rak prostate, znači, veliki broj onkoloških problema, zahteva skrining u ranom životnom dobu, da bi naravno, ukoliko je to potrebno, to oboljenje na vreme zaustavili. Ali da ukažem na, naravno, jedan blagi paradoks, naravno većina ljudi se plaši raka jer je teško ili neizlečivo oboljenje, a infarkt i šlog dođu kao akutan događaj. Ali verujte, odnos je 1:5, odnosno blizu 20 odsto u Srbiji umire od onkoloških oboljenja, znači svaki peti, a svaki drugi umire od infarkta i šloga. Posledica toga je, zato što su faktori rizika poput povišenog krvnog pritiska, poput pušenja, tiho ubijaju, sporo, polagano, isto važi i za povišene masnoće. Ti plakovi koji sužavaju zid krvnog suda srca i mozga traju, i nažalost, kada se desi događaj, on je akutan, nagao i često moji pacijenti kažu: „E kamo sreće da sam ovo znao ranije, ne bi se ovo desilo“, mislim na infarkt i šlog. I teško je posle oporavljanje, lečenje od infarkta i šloga je jedna druga priča, ja to često volim da kažem da to nije lečenje, to je zalečivanje, praktično lečimo posledice, i ono što ljudi mnogi zanemare, a to je kada dobiju stent, krvni sud srca ili mozga, oni misle da im je lečenje završeno, da su oni izlečeni, i ja onda vrlo često, eto iznenadim, da ne kažem, šokiram te ljude, rečenicom, ali mi sad počinjemo vaše lečenje. Kažu mi kako, pa dobio sam stent, ili operacija na otvorenom srcu, bajpas, oni misle da su oni završili. Istina je, nažalost mnogo surovija, tek tada, oni su svedoci svog problema i mi počinjemo lečenje onih faktora rizika, koji su doveli do tog infarkta i šloga, do stenta, do operacije i tek tada oni podižu nivo svesti o svom zdravlju i zato je veoma važno da HISPA radi kompletnu prevenciju, prevenciju pre infarkta i šloga, i takozvanu dekundarnu prevenciju, nažalost, posle infarkta i šloga, pa i tercijarnu, znači, sve vreme učestvujemo jer ti ljudi koji su imali infarkt i šlog, su mnogo više skolni da ga ponovo imaju, nego oni koji nikad nisu imali. Zato je ta priča vrlo, vrlo opasna.

Koje preglede kada odemo kod običnog doktora treba da tražimo da bi znali da imamo problem sa srcem?

Osnovni pregledi koji se inače obavljaju kod lekara opšte medicine, sem razgovora, takozvane anamneze, i pregleda kliničkog, obuhvataju vrlo često EKG sa merenjem krvnog pritiska i pulsa i evetualno rendgenom. Ali, hoću nešto da kažem što je manje poznato, ljudi mnogo vole te takozvane sofistiricane tehnike, vole da odu na ultrazvuk, na rendgen, na magnet, verujte mi iz ličnog, dvadesetpetogodišnjeg iskustva odgovorno tvrdim da su razgovor i pregled onaj osnovni, kada to lekar i pacijent zaista shvate onako najozbiljnije šta bi trebalo, i jedan i drugi, urade 95 odsto dijagnoze i na taj način se mnogo više otkrije nego prostim potpisivanjem uputnice, idi uradi skener. Ne zanemarujem značaj tih dodatnih dijagnostičkih metoda, ali kažem da u brzini života često, i lošoj organizaciji vremena, propustimo nešto što je, po meni, u razgovoru i pregledu posebno važno. Ali da kažem šta HISPA centri rade drugačije u tim pregledima. Znači, mi se trudimo da polako opremimo što veći broj HISPA centara kao što je na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Danas mi umiremo od obolelog krvnog suda. Ne umiremo mi od skoka krvnog pritiska nego imamo bolestan zid krvnog suda, mi to zovemo vaskularna biologija, mi lečimo vaskularnu biologiju i ona u stvari leči sve ostalo. Znači, trudimo se da rano otkrijemo finim tehnikama da je krvi sud oboleo, da otkrijemo razloge koliko možemo, neki se mogu neki se ne mogu otkriti, neki su nepromeljivi, a to su starost, pol i određeni genetski problemi, zatim rasa i tako dalje. Tako da, prosto je jako važno da mi imamo svoj protokol, HISPA protokol, gde apsolutno detektujemo te probleme, kao što su poremećene masnoće, pritisak i mnoge druge, sa finim tehnikama i možemo na vreme da korigujemo u svim ovim prethodnim terapijama, to što sam rekao.

Krvi pritisak, hipertenzija uništavaju srce, mozak i bubrege, isto tako i holestrol?

Vi ste sad pokrenuli najvažnije pitanje HISPA. HISPA leči jednu novu bolest i mi smo ustanovljeni i osnovani da bismo lečili bolest koja se zove kardiovaskularni rizik. Šta radi HISPA?! HISPA identifikuje u populaciji bolesnike sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. Šta to znači?! Danas se može, relativno, izračunati verovatnoća da vi dobijete infarkt i šlog. Ta verovatnoća zavisi od vaših godina, od navika, od faktora rizika, između ostalog, povišenog krvnog pritiska i povišenih masnoća. Zato mi ne lečimo više povišeni krvni pritisak, masnoće i šećernu bolest kao posebne bolesti. Danas, nažalost, vrlo jasno se pokazalo da se bolesti i ovi poremećaji moraju tretirati kao jedna nova bolest, kao zajednički problem koji se zove kardiovaskularni rizik. Meni nije cij da snizim krvni pritisak, nije mi cilj da snizim samo masnoće, niti da snizim šećer. Meni je cilj da zaštitim krvni sud mozga, srca, nogu, ruku od zajedničke interakcije ove tri stvari, povišenog krvnog pritiska, povišenih masnoća i povišenog šećera. Znači, skup mera koje mi radimo, naravno ne samo u HISPA ambulantama, nego u svim ambulantama širom zemlje i sveta, jeste podizanje svesti da moramo agresivno da damo ne samo lekove koji spuštaju krvni pritisak, nego kvalitetne lekove, da moramo da se agresivno borimo protiv masnoća u krvi. Često dajem efikasne lekove koji se koriste za masnoće, gde mi pacijenti kažu, „Doktore, ali kakav ste vi to doktor dajete lek za masnoću, a ja nemam povišenu masnoću?“. Ja im onda objasnim da im dajem taj lek ne zbog njegovor efekta na sniženje masnoća, nego na zaštitu krvnog suda, na zaštitu tih aterosklerotskih plakova, tipičan primer su dijabetičari, gde postoje preporuke za davanje tih lekova čak i kad nema povišenih masnoća. Isto važi i za šećer. Znači, to je niz lekova koji ne deluju smao na sniženje šećera, već imaju efekat zaštite na zid krvnog suda. Zato smo u stalnom razgovoru, toj edukaciji pacijenata, da im objasnimo da za neke povišene masnoće, kao što su trigliceridi, ili za šećer. Znate koji je jedan od najefikasnijih lekova?! Šetnja. Znači ta fizička kativnost konkretizovana u određene programe je nešto što jako povoljno utiče i na regulaciju masnoće i na regulaciju glikemije, dijabetičari, oni koji mogu, a moraju da šetaju. Znači, taj skup mera nije ni mali, on je konkretizovan za svakog pojedinca. Znači neko ima oštećen kuk pa ne može da šeta, napravićemo novi program. Neko je gojazan, sve to zajedno, to je interakcija više stvari, zato želimo da snizimo kardiovaskularni rizik, osnovni cilj našeg udruženja jeste da sve bolesnike uvedemo u bezbednu zonu, u takozvani nizak, ili ako je moguće bar umeren, kardiovaskularni rizik i time smanjimo verovatnoću da on doživi infarkt i šlog. Mi volimo da kažemo, što kažu, ne možemo mi da garantujemo da neko neće dobiti infarkt i šlog, ali mi možemo da odložimo. Hoćemo takozvanu kvalitetnu i bezbednu starost, neko bi ga možda dobio u 50-60, a mi nizom mera možemo da odložimo za 80-90. godinu. Želimo da produžimo život, želimo prosto da usporimo starenje ne samo organizma, pre svega starenje krvnog suda, a samim tim i starenje organizma.

Spomenuli ste sad šetnju. Koliko je dnevno potrebno šetnje, mi čujemo otprilike dvadesetak minuta?
Pa preporuke kažu da 20-30 minuta brzog hoda su zdrave, ali ja tu moram da isto kažem, lako je reći to ovako uopšteno. Imate ljude imaju oštećen kuk, sa štapom, drugi je gojazan ima 130 kilograma, ne može da se pomeri, imate ljude sa psihičkim problemima koje treba motivisati za šetnju, imate ljude koji ne mogu da šetaju, ne žele,a li neko voli da pliva, neko voli da vozi biciklu. Znači, prosto u razgovoru, pregledu vidite koja je to fizička aktivnost koja prija čoveku, koja ga motiviše i vidite koliko može da izdrži, pa mu zadate konkretan program. Ove nedelje šetaj tri puta po 30 minuta, pa ćemo da vidimo kako si, pa ćemo onda da povećamo to. I mi zato imamo u preporukama koje pismeno dajemo bolesnicima, opet u saradnji sa profesorima fizičke kulture, razvili kom čoveku, s kojim karakteristikama, kojom dijagnozom, kojim nivoom kardiovaskularnog rizika to prija. Imate ljude koji ne šetaju 20 minuta i razviju pritisak 190 sa 110 i kažu: "Doktore, šta ste mi radili, evo meni je skočio pritisak, imam glavobolju, hoću da puknem". Prosto, ljudski organizam je pojedinačan i mi svakog čoveka gledamo da uputimo u fizički program onoliko koliko je u tom trenutku moguće, a naravno da je fizička aktivnost i šetnja i sve što prati fizičku aktivnost nešto što moramo shvatiti da je danas osnovno za zdravlje. Znači, sedeti u kući, sedeti u kolima, sedeti na poslu je ono što ubija, definitvno ubija, nekoga sporo nekoga brzo, ali ubija. I tu fizičku aktivnost apsolutno moramo da organizujemo, zdravi ljudi to lako organizuju, ali ovi bolesni malo teže i tu smo mi da im pomognemo.

Vidimo da u poslednje vreme sportisti umiru na terenima od srca ili šloga, a oni su zdravi?!

Da, sad ste rekli jednu stvar, oni su zdravi. Znate kako, dugo se bavim zdravljem sportista i veliki broj sportista je prošlo kroz moju ambulantu, pogotovu fudbalera. Za ovih 25 godina sam svedok upravo ovoga što vi kažete, neko misli da je zdrav i, nažalost, doživi napasnu srčanu smrt na terenu. Jedna priča je kad on povredi mišić, kad povredi zglob, kada slomi nogu, ne daj Bože ili bilo šta drugo, to se tretira kao sportka povreda, ali srčani problem nije sportska povreda. Šta hoću da kažem, kažem da su sa jedne strane ljudi kao mi, a sa druge strane, međutim, pogotovu profesionalni sport zahteva strahovito mnogo fizičkog opterećenja, a vrlo često zaboravimo ono psihološko opterećenje - potreba da budeš bolji, potreba da pobediš, potreba da te razumeju članovi porodice, članovi kluba. To je jedan spektar koji, po meni, zahteva jedan poseban pristup. Šta to znači? To znači da ti sportisti moraju da prođu jedan edukativni, preventivni, dijagnostički pregled, za pripreme za one napore kojima treba da se izlože. Znači da definitivno uz taj neki muskuloskeletni pregled imaju apsolutno kvalitetno ispitan kardiopulmonalni deo i svaki drugi deo koji obuhvata ono što često ide na brzaka, a to je razgovor. Ssvuda u svetu pa i kod nas ta problematika mora biti podignuta na maksimalni nivo, ovim putem bih pogotovu još jednom ponovio potrebu za organizovanom prevencijom, promocijom zdravlja i edukacijom, jer svedoci smo, da, nažalost, postoje i danas sportisti, mada sve ređe, koji puše, koji zaglave do ranih jutarnjih sati, mladi su misle da mogu sve, a sutra imaju jako težak trening ili još gore, tešku utakmicu, prosto im se mora na specifičan način objasniti da to ne mora imati samo hronične posledice, mogu i akutno loše završiti sledećeg jutra. Da sad ne govorimo o komplikovanijim pričama, tipa srčanim manama i tako dalje, urođenim problemima, koji se naravno moraju detektovati, što je moguće ranije.

KURIR TV DR NEBOJŠA TASIĆ O HISPA Galopirajući ritam nas ubija, mi smo tu da sprečimo INFARKT i ŠLOG

Šta obavezno treba izbegavati da bi sačuvali zdrav organizam, zdaravo srce?

Trebalo bi razviti svoju svest da sve izbegavate u velikim količinama, jer neke stvari se ne mogu meriti baš tako lako kvantitativno, odnosno količinski, ali hajde da pođemo od tog čuvenog pušenja. Najveća mera je ta prima ordinalna prevencija, tako mi zovemo stručno, društvo je uvelo zabranu pušenja, koja uglavnom pomaže, negde ne, ali pušenje je definitivno nešto što dramatično oštećuje zid krvnog suda i ja sam nisam protivnik pušenja kao pušenja, ja sam protivnik apsolutno duvanskog dima i za one koji udišu i za one koji su tu u okolini, zato što je jedan od najznačajnijih i najtežih faktora koji oštećuje zid krvnog suda. Naravno, reći će ljudi imam dedu, pradedu koji pušio 50 godina, a živeo 90. U redu je, a nažalost mnogo je veći broj slučajeva gde je to pušenje dovelo do teških problema, ne samo kardiovaskularnih sistema, a da ne pominjem onkološke probleme. Drugo, fizičke neaktivnosti, stres su sledeće dve stvari koje strahovito opterećuju zdrave ljude. Stres je teško kvantifikovati, teško ga je kontrolisati, kod nekog on deluje na jedan način, kod nekog na drugi, ali svest o tome je takođe veoma važna. Ostale stvari, mislim povišen krvni pritisak, masnoće, šećer i tako dalje, zahtevaju jedan fin pristup lekara i pacijenta u razjašnjenju. Naravno, tu je sveopšti problem hrane i vode. Imate naučne teme kongresa, gde se HISPA posebno bavi hranom i vodom i zaista moramo da pazimo i šta pijemo, kako pijemo. Postoje, evo tipičan primer, magnezijum u vodi koji je vrlo koristan i vode bogate magnezijumom su korisne za kardiovaskularni sistem. Isto tako, tehnički neispravne vode dramatično oštećuju ne samo kardiovaskularni organizam, nego organizam u celini. Naravno, što se tiče hrane, tu je priča posebno ozbiljna i priče suplemenata i danas, ne samo da tržišno i finansijski se podigla na viši nivo, nego je posledica loše ishrane, što zbog nemaštine, što zbog lošeg kvaliteta hrane, izbacila je, prosto potrebu za određenim suplementima i nadoknadu i minerala i vitamina i prosto je to nešto što ne možemo izbeći. Kad smo već kod suplementa, pomenuo bih da danas zaista postoji čitav niz kvalitetnih preparata koji mogu da deluju i protiv stresa i podizanja imunog sistema, pre svega mislim na taj način, jer i pad imunog sistema je jedan od faktora rizika koji odprinosi svemu ovome.

A redovna ishrana? Voće? Povrće?
To je esencija. To je nešto što se uči u osnovnoj i srednjoj školi, a pre toga se uči u porodici. Čak se i ne uči, to bi trebalo da je deo zdrave porodice. Nažalost, svedoci smo jednog brzog načina života, nekvalitetnog načina ishrane. Naša deca i omladina se, nažalost, hrani po lancima brze ishrane, da ih ne spominjem, to sve zajedno vuče jedan pad imuniteta, loš razbvoj organizma i sve to ide jako loše. Ishrana je posebna priča i ta uravnotežena, balansirana ishrana, koju nažalost je teško postići, jedan je deo problema, a mnogo veći deo problema gojaznost. I opet ćemo imati jedan sjajan seminar na Zlatiboru, posvećen gojaznosti i načinima kako se ona rešava. Danas postoje vrlo savremene dijete, postoji milijardu dijeta, ali se mi u HISPA trudimo da objasnimo prvo koncept kako smršati, kako je to najzdravije, a ponudićemo i neka konkretna rešenja,

Na internetu nailazimo stalno na neke savete lekara, pa sami se lečimo, kako vi gledate na to?
Odlično pitanje. Moram da kažem da redovno pratim štampu i naravno internet je danas prisutan svuda. Neki put gledam blagonaklono, neki put ne. Ali meni je lako, ja sam lekar, ja umem da razlikujem žito od kukolja, ja umem da vidim šta je tačna informacija, šta je netačna informacija. Nažalost, ogroman broj stanovništva veruje ili ne veruje, to je sad isti problem, onom što pročita, udržan je, imate ljude koji bezuslovno veruju da je nešto zdravo ili nije zdravo, imate ljude koji bezuslovno ne veruju svemu što pročitaju i ja moram reći da sam tu zauzeo jasan stav. Nemojte se lečiti savetima iz bilo kojih novina i bilo kog interneta, pre nego što konsultujete svog lekara. Pre toga treba da imate poverenje i verujete svom lekaru, što se izgradi tokom meseci ili tokom godina. Prosto ne kažem da te informacije nisu tačne, verovatno je veći deo njih tačan, ali mislim da je za konkretan problem koji imate jako dobro da konsultujete lekara, jer će vam on dati precizne savete oko toga. Što se tiče ishane i voda, naravno da većina ljudi ima neku ideju šta je to zdrava i kvalitetna ishrana i većina tih saveta su sigurno tačni, pa mogu poslušati ili ne poslušati. Pogotovu za zdrave ljude pričam. Ali ja sam ipak za to, tu postoji nutricionisti, kao što za lekove postoji klinički farmakolozi, postoje ljudi eksperti koji će ipak jasno ispričati o kvalitetu namirnica, njihovom sadržaju i tako dalje. Naravno, informacija od javnog značaja, koju ja nazivam, će se menjati i ogovornost za napisanu i izgovorenu reč će vremenom dobijati na težini. O čemu se radi, govorim i o onim deklaracijama na različitim proizvodima, govorim o opisu tih deklaracija u sredstvima štampe, prosto kako bude rasla odgovornost tako će te informacije biti preciznije, ljudi će se više oslanjati na njih. Živimo u malo turbulentnim vremenima, tako da tu još ima vremena da se stvari podese na svoje mesto.

Koji je najidealniji krvni pritisak?

Krvni pritisak varira tokom dana i noći. Mi smo u HISPA centrima razvili, zahvaljujući microlife programu koji imaju aparati, holteri krvnog pritiska, pre svega da kažem da najidealniji način merenja krvnog pritiska su holteri krvnog pritiska. Jedno merenje ne mora ništa da znači. Znači, vi izmerite sada kod mene u ambulanti 120 sa 80 i da se vratite kući, jer sam ja prijatno delovao na vas, smirio se, a vi kući imate 140 sa 90 ili u redakciji ili bilo gde. Imate i obrnutu stvar, hipertenziju belih matila, gde čovek ima sve vreme kući normalan pritisak, a onda dođe kod lekara, podsvesno ili svesno, uzbudi se i ima 150 sa 100. Postoje različite vrste povišenog krvnog pritiska. Postoji pritisak otpora na lekove, renzistentna hipertenzija, postoji hipertenzija belih matila, postoji maskirana hipertenzija, postoji veliki broj hipertenzija i jedan od najboljih načina da se to dijagnostikuje je takozvano ambulatorno merenje krvnog pritiska, kako mi nazivamo dvadesetčetvoročasovno, odnosno holter krvnog pritiska. Ono fino pokazuje kako se kreće pritisak dan i noć. Ali, to ljudi ne mogu da rade u kućnim uslovima. Oni u kućnim uslovima mogu sa nekim dobrim, kvalitetnim, baždarenim aparatom, da izmere krvni pritisak. Treba da se redovno meri i beleži krvni pritisak i na taj način da vide kakav im je krvni pritisak. Zašto pominjem krvni pritisak?! On je prozor, mi ga tako zovemo, ne samo mi, nego svi stručnjaci iz celog sveta, prozor u kardiovaskularni rizik. Za krvi i masnoće treba da odete da vam izvade krv, neko drugi treba da vam indikuje ultrazvuk, treba da odete kod lekara da odradite EKG, ali pritisak je ono što sami možete kući, aparatom, da izmerite i već uđete malo u priču svog organizma, izmerite frekvenciju i prosto počnete da se bavite sobom i svojim zdravljem. Znači, sem tog merenja krvnog pritiska, zaista apelujem da posetite vašeg lekara, pogotovu ako ste preko 40 godina. Onaj koji je bolestan, on sigurno, nažalost, mora i ranije ili bilo kad da proveri svoje zdravlje. I još jedna stvar koju bih posebno istakao, to je poverenje u lekara i poverenje lekara u pacijente. Ne možete očekivati od lekara da reši sve probleme i morate se potruditi da mu pomognete, jer se radi o vašem zdravlju. Znači, mora se uspostaviti jedna fina, tanana mreža odnosa između lekara i pacijenta, zasnovana na uzajamnom poverenju i razumevanju. To znači da vi razumete šta vas je jedan lekar zamolio da uradite, vi pomognete sebi, jer to je način za uspešno rešenje vaših problema. Gluvoća na savete lekara je česta i nažalost ne vodi ničemu, jer dolazak vaš kod lekara nije želja da vi samo dođete kod lekara, ispunite neku obavezu ili formalnost.

D. Vujsić