IMA NADE: Devojčicu (12) obolelu od leukemije su svi otpisali! Lekari primenili novu terapiju i desilo se čudo!

Amerikanka Emili Vajthed (12) pokazala je da imunoterapija pobeđuje velike nade. Ona je bolovala od leukemije, ali se u okviru studije Univerziteta Pensilvanije podvrgla novoj terapiji, nakon čega su je lekari smatrali izlečenom.

"To je revolucija", kaže profesor Dirk Jeger iz Hajdelberga koji proučava rak i očekuje da Novartisov lek bude registrovan u Nemačkoj sledeće godine.

Ipak, kod raka dojke, prostate i creva imunoterapija za sada ne pokazuje uspeh. Širom sveta u toku je oko 1.000 istraživanja o ovoj vrsti terapije.

Postoje tri vrste imunoterapije:

Inhibicija imunosupresije

Pojedine belančevine, takozvana antitela, proizvode se veštački u laboratoriji i ubrizgavaju pacijentu. Efekat: antitela aktiviraju imunološku ćeliju koju je kancerogena ćelija raka blokirala i omogućava joj da ponovo napadne.

Prvi inhibitor imunosupresije Ipilimumab pojavio se na tražištu 2011. i namenjen je određenim vrstama neizlečivog raka kože. Studije su pokazale da je lek produžio život 20 odsto neizlečivo bolesnih za najmanje deset godina ili da je ih je možda čak izlečio. Slični inhibitori registrovani su za korišćenje u lečenju određenih oblika raka beške, bubrega, pluća, glave i grla.

Naučnici se nadaju da će za pet godina moći da izleče čak 30 odsto ovih pacijenata, navodi Bild, pozivajući se na izjave stručnjaka.

Genska terapija

Kod ove terapije uzimaju se imunološke ćelije pacijenta i menjaju u laboratoriji putem genetskog inženjeringa kako bi mogle da se bore protiv raka.

Istraživanja su već pokazala dobre rezultate u lečenju određenih vrsta limfoma. Genska terapija je, međutim, veoma zahtevna i može da pomogne samo maloj grupi pacijenata koji boluju od određenih vrsta raka. Osim toga, veoma je skupa: košta čak 500.000 dolara po pacijentu.

Personalizovana vakcina protiv raka

Treća imunoterapija je još u začetku: profesor Johen Sven Utikal iz Nemačkog centra za istraživanje raka predstavio ju je pre samo nekoliko dana.

"Svaka kancerogena ćelija ima određene gene koji su izmenjeni. Sada možemo da otkrijemo koji su to geni i razvijemo odgovarajuću vakcinu", objašnjava on.

U jednoj studiji postignuti su veoma dobri rezultati sa neizlečivim malignim melanomom.

Sve ovo ne znači da ćemo uskoro postati imuni na rak, ali je sigurno da bi nove imunološke terapije značajno mogle da produže život obolelih od određenih vrsta raka.

"Uobičajene metode lečenja kao što su operacije, zračenje i hemoterapija sigurno neće potpuno nestati, ali imunoterapija će biti centralna komponenta u lečenju", kaže profesor Jeger.

(Kurir.rs/bild.de)