Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da porast alergijske kijavice poprima epidemijske razmere, a ujedno je to i najčešća hronična nezarazna bolest od koje boluje oko pola milijarde ljudi

Svako treće dete i svaka peta odrasla osoba u svetu, danas pati od nekog oblika alergije. Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da porast alergijske kijavice poprima epidemijske razmere, a ujedno je to i najčešća hronična nezarazna bolest od koje boluje oko pola milijarde ljudi. Najviše su ugroženi mladi, uzrasta od 15 do 25 godina.

Otkuda ovako alarmantni podaci?

Svetska istraživanja ukazuju na danak koji čovek plaća zagađenjima životne sredine koja je sam proizveo, kao i na neadekvatnu ishranu i stres. Stručnjaci Instituta medicinskih nauka Univerziteta u Tokiju upozoravaju da je zagađenje vazduha štetnim industrijskim materijama i gasovima iz saobraćaja osnovni razlog da deca u velikim gradovima pet puta češće obolevaju od alergijske kijavice u odnosu na mališane sa sela. Zagađenje tla veštačkim đubrivima, hrana opterećena pesticidima i konzervansima, meso zasićeno hormonima i antibioticima, ozbiljno remete kvalitet ishrane, a životni stil pun stresa dodatno pogoršava situaciju. Sve to narušava naš imuni sistem, a rezultat je pojava autoimunih bolesti od kojih su razne vrste alergija najčešći problem.

Šta su alergije?

Alergije su neuobičajene, neprirodne reakcije odbrambenog sistema na materiju koja obično nije škodljiva. Imunološki sistem štiti naš organizam od bakterija i virusa, ali nekada, iz nepoznatog razloga, počne da se bori i protiv nekih bezopasnih materija i tom prilikom produkuje histamin koji izaziva brojne simptome vezane za alergije.

Alergije mogu biti hronične ili dugotrajne i sezonske ili kratkotrajne.

Postoje i jako opasne alergije koje se mogu završiti smrtnim ishodom, zato treba biti oprezan.

Alergijska kijavica najčešća

Oko pola milijarde ljudi u svetu boluje od alergijske kijavice, kao najčešćeg oblika alergije. Tipični simptomi uključuju svrab i crvenilo očiju, curenje iz nosa ili zapušen nos, kašljanje, kijanje. Ovi simptomi su izraženi duže od jednog sata dnevno, a ponavljaju se duže od dve nedelje, obično u odeđeno doba godine.

Alergijska ili polenska kijavica uglavnom se vezuje za polen, ali iste simptome mogu izazvati i alergeni poput plesni, prašine, dlaka i perja kućnih ljubimaca, grinje kao i nadražujuća vlakna iz tkanina, tapaciranog nameštaja, tepiha i slično.

- Najvažnije je da se alergijska kijavica ne zanemaruje i bude na vreme lečena. U suprotnom može da dovede do astme – upozorava mr pharm. Jasmina Đinđić-Stojanov, produkt menadžer u kompaniji Hemofarm - Nekada se ovoj bolesti nije pridavala potrebna pažnja, ali zbog rastuće učestalosti, lošeg uticaja na kvalitet života i radnu sposobnost, kao i česte pridružene bolesti kao što su sinusitis, nazalna polipoza i posebno astma, danas je jasno da joj treba pristupati veoma ozbiljno.

Sprečiti astmu na vreme

Alergijska kijavica i astma su često udružene bolesti i višestruko povezane, jer i jedna i druga bolest u osnovi imaju alergenom pokrenuto zapaljenje koje se širi iz gornjih u donje disajne puteve. Svetska istraživanja ukazuju da oko 40% obolelih od alergijske kijavice u daljem toku bolesti dobija i astmu, a istovremeni razvoj obe bolesti javlja se kod čak četvrtine pacijenata. Zato je alergijsku kijavicu neophodno odmah lečiti.

- Alergijska kijavica se danas uspešno može lečiti širokom paletom oralnih i intranazalnih lekova, kao i imunoterapijom - kaže mr pharm Jasmina Đinđić Stojanov. - Naši farmaceuti i lekari dobro znaju da su kijanje, svrab i sekrecija iz nosa simptomi koji se najbolje leče savremenim antihistaminicima. Oni su na našem tržištu dostupni kao preparati za oralnu upotrebu u tabletama za odrasle i sirupima za decu, ili su u obliku kapi za lokalnu primenu u vidu spreja za nos ili kapi za oči.

Upravo savremeni antihistaminici najuspešnije sprečavaju simptome alergijske kijavice poput svraba, kijanja i curenja nosa. Ovi lekovi su efikasni i bezbedni i zato jesu lekovi prvog izbora u lečenju alergijske kijavice i kod odraslih i kod dece.

Naša sagovornica dalje savetuje da je lekove najbolje uzimati kontinuirano, a ne po potrebi, jer se tako postižu uspešniji rezultati u lečenju. Ako je pak u pitanju sezonska alergijska kijavica, gde se terapija uzima dok postoje simptomi, uvek je bolje lečenje započeti nešto ranije, pre raspršivanja polena i pre pojave simptoma. Posebno je važno obratiti pažnju na dominantan simptom kod bolesnika.

- Ukoliko je zapušen nos dominantan simptom, lečenje treba započeti intranazalnim kortikosteroidom. A kod obolelih koji su alergični na grinje, rizik da obole od astme je tri puta veći i zato lečenje treba započeti što ranije. Adekvatno, blagovremeno i dovoljno dugo lečenje, ne samo da odlaže već , na neki način, i prevenira nastanak astme kod ovih pacijenata - poručuje mr pharm. Jasmina Đinđić Stojanov, produkt menadžer u kompaniji Hemofarm.