Studija je otkrila kako svakodnevni unos magnezijuma znatno snižava krvni pritisak za mesec dana.

Navodi se da uzimanje preporučene doze od 300mg za muškarce snižava hipertenziju i pospešuje cirkulaciju. Istraživači su sugerisali da bi ljudi koji pate od ili imaju rizik od dobijanja povišenog krvnog pritiska trebali da razmotre uzimanje magnezijumskih suplemenata. 34 studije sa ukupno 2028 učesnika su pregledane od strane istraživača sa Univerziteta u Indijani. Rezultati su bili objavljeni u žurnalu Hipertenzija.

Rezultati studije su pokazali da bi uzimanje 300mg suplementa magnezijuma svakodnevno na mesec dana bilo dovoljno da znatno snizi pritisak i pospeši cirkulaciju.

Dr Jinging Song, glavni autor studije, izjavio je da bi konzumiranje suplementa magnezijuma trebalo da se razmotri radi snižavanja krvnog pritiska kod osoba koje „pate ili imaju visok rizik da obole od hipertenzije.“


Preporučena dnevna doza magnezijumskih suplemenata po standardima Nacionalne zdravstvene službe iz Velike Britanije je 300mg za muškarca starosti 19-64 godine, dok je ženama potrebno 270mg.

profimedia0338485879.jpg
Profimedia 

Međutim, drugi eksperti su raspravljali o tome da su izvori minerala u vidu hrane poput zelenog povrća, banana i orašastih plodova, dovoljni da podignu nivo magnezijuma u telu.

"Naši rezultati podržavaju uzrok anti-hipertenzivnog efekta suplemenata magnezijuma kod dnevnog unosa kod odraslih," istraživači su napisali u izveštaju objavljenom 2016. godine u Lajv Sajens žurnalu.

"Ova studija naglašava važnost konzumiranja zdravih namirnica koje obezbeđuju preporučenu količinu nagnezijuma kao strategiju za kontrolisanje krvnog pritiska," rekla je Peni Kris-Eterton, potparolka Američke Koronarne Asocijacije i profesorka ishrane na Univerzitetu u Pensilvaniji, tokom izjave objavljene u Lajv Sajens članku.


Magnezijum i njegova svojstva

Magnezijum je jedan od 6 esencijalnih makro-minerala koji sačinjavaju 99% sadržine minerala u telu. On igra bitnu ulogu u izgradnji kostiju, omogućavanju funkcionisanja nerava i ključan je za proizvodnju energije iz hrane.

Magnezijum se često nalazi u biljnim i životinjskim namirnicama i napicima. Možete povećati svoj unos magnezijuma konzumiranjem hrane bogate magnezijumom poput tamno zelenog povrća, ribe, banana, suvog voća, orašastih plodova i semenki. Voda iz česme, kao i flaširana, takođe predstavlja izvor magnezijuma ali nivo magnezijuma u vodi varira od izvora i brenda.

profimedia0231166181.jpg
Profimedia 

Nemojte se predozirati

Previše nečega isto može biti štetno. Pazite na svoje nivoe magnezijuima jer prekomerno unošenje ovog minerala putem hrane takođe ima i nuspojave.

Uzimanje prevelike količine magnezijuma može dovesti do predoziranja magnezijumom što je tehnički poznato kao hipermagnesemija. To se dešava kada je previše magnezijuma u telu i, retko kad, kod osoba koje pate od hroničnih oboljenja. Najčešće se viđa kod ljudi kojima otkazuje bubreg nakon što popiju lekove sa magnezijumom kao što su laksativi ili antacidi. Ljudi koji pate od srčanih bolesti i gastroenteroloških poremećaja takođe imaju veći rizik. Drugi simptomi uključuju letargiju, slabost mišića, iregularno kucanje srca, zdržavanje urina, disajne probleme, pa čak i srčani udar.

Po NZS Kancelariji za prehrambene suplemente, iako previše magnezijuma ne predstavlja zdravstveni rizik kod zdravih osoba jer bubrezi eliminišu prekomernu količinu u urinu, velike doze magnezijuma od dijetetskih suplemenata ili lekova mogu za rezultat imati dijareju, mučninu i grčeve u stomaku.

Umesto toga, pojedini eksperti preporučuju ljudima da magnezijum apsorbuju postepeno ili putem kade putem, na primer, soli za kupanje.

profimedia0014263914.jpg
Profimedia 

(Kurir.rs/Webtribune)