(VIDEO) JEDAN DAN U ŽIVOTU MLADIĆA KOJI SE BORI SA ANKSIOZNOŠĆU: Ljudi ne mogu ni da pretpostave kroz šta prolazim!

Jedan mladić rešio je svima da pokaže da anksioznost nije nimalo naivna bolest, pa je svoju borbu pretvorio u snimak.

Ovo je njegova ispovest:

"Budim se umoran ujutru i nisam se naspavao sinoć. Provodim sate i sate misleći i postajem opsednut. Ponavljam svaku grešku koju sam napravio, iznova i iznova u glavi. Raspoloženje mi se pokvari zbog svih stvari koje prolazim kroz dan. Imam konstantan strah od najgoreg mogućeg scenarija u svakoj situaciji. Na primer, kada imam sastanak, odmah razmišljam šta ću reći pogrešno ili da li ću napraviti neprijatnost. Pre svakog putovanja, razmišljam kako ćemo doživeti katastrofalnu saobraćajnu nesreću. Sve negativno što pomislim, postaje mi opsesija: Ponekad mi se čini da me moji najbliži mrze, da me šef pogledao kao da sam uradio nešto loše, a onda se uspaničim jer mi se ne javlja ortak. Onda se pitam da li sam ga nečim uznemirio. Možda ovo drugima deluje smešno, ali meni? To su stvarni strahovi. To je moja realnost", započeo je mladić svoju potresnu priču kroz koju prolazi svaki dan.

Nakon svega, pokazao je šta radi da bi mu bilo prividno bolje.

"Mobilni telefon mi je skoro uvek u ruci, kao da je zalepljen za mene. Pomoću njega tražim prihvatanje drugim ljudi. Skupljam lajkove na Instagramu, ritvitove na Tviteru, a ljudi nikada ne bi ni pretpostavili kroz šta prolazim kada se trudim da mi virtuelni život bude ispunjen, srećan i uzbudljiv. Konstantno viđam prijatelje na Fejsbuku koji imaju poslove iz snova, žene, dobijaju decu. Srećni su, srećni, srećni, srećni! Moja glava tada eksplodira! Da li me čini lošom osobom što zavidim njihovim životima? Jesam li loša osoba što želim da iskuse ono kroz šta ja prolazim? Ja tražim kratkotrajna rešenja za dugotrajne probleme, a duboko u sebi znam da je moja anksioznost sve gora. Kao droga je. Otkazujem događaje na koje zaista želim da idem, jer je moja anksioznost dostigla svoju punu snagu. Prijatelji mi govore da ne mogu da se oslone na mene i da samo pređem preko toga. Ali, ja ne mogu. Kada bi oni samo znali da je najbolje rešenje za mene da legnem da spavam... A onda kada legnem da spavam... ne mogu da zaspim, jer sam zauzet premotavajući sve što se desilo u toku dana. Moj um nikako da se isključi. Zarobljen sam u svojim mislima, prolaze sati kada samo gledam u plafon. A onda sve ispočetka. Budim se umoran ujutru."

Kurir.rs, Foto: Printscreen