DR ZORAN MILIVOJEVIĆ ZA KURIR: Psihoterapija bi morala da bude besplatna

Naše stanovništvo je višestruko istraumatizovano, a stručnjaka je malo. Ova usluga bi trebalo da postoji u sistemu zdravstvenog osiguranja

Šta biste izdvojili kao najveći problem srpskog društva u 21. veku?

- Najvažniji problem je smanjenje populacije. Do kraja 21. veka nas prosto neće biti. S jedne strane je intenzivno iseljavanje mladih, s druge - nedovoljno rađanje. Iseljavanje se može sprečiti stvaranjem boljih uslova života, a za smanjenje rađanja nemamo rešenje.

U Srbiji je odlazak kod psihoterapeuta ili tabu tema ili luksuz. Smatrate li da svako od nas treba da ima svog terapeuta?

- Najbolja psihoterapija je ona kad o stvarima koje vas muče razgovarate s bliskim osobama. Na psihoterapiju dolazi ko mora i ko ima novca da je plati. Savez psihoterapeuta Srbije se godinama zalaže da se psihoterapeuti priznaju kao posebna profesija i da se donese zakon o psihoterapijskoj delatnosti. Više puta smo istakli da je pravo na psihoterapiju deo osnovnog ljudskog prava na lečenje i da bi ljudi morali da dobiju ovu uslugu u sistemu javnog zdravstva, a ne da je plaćaju iz svog džepa. Naše stanovništvo je višestruko istraumatizovano, potrebe su velike, a psihoterapeuta je veoma malo.

U 21. veku je zabeležen sindrom „razmažene dece“, ko je odgovoran za to?

- Druga polovina 20. veka je decu i njihova prava stavila na pijedestal. Mnogo se govori o dečjim pravima, ali su zaboravljene njihove obaveze. Posledica toga je da se vaspitanje fokusiralo na to kako se deca osećaju, tako da se svelo samo na pokazivanje ljubavi, dok se disciplinovanje dece izgubilo. Roditelji su zaboravili da je njihov zadatak da decu pripreme za samostalni život u ljudskom društvu, da ih socijalizuju, da im razviju osećanje odgovornosti. Umesto toga mnogi misle da su dobri roditelji ako su im deca neprestano srećna i voljena, što je loš način vaspitanja.

Zašto su muškarci i žene sve više usamljeni? Ne žele da se vezuju, sklapaju brakove, prave porodicu...

- To je posledica činjenice da se poslednjih pola veka promoviše solo život kao najbolji način života. Umesto da smisao bude rad nečeg korisnog za zajednicu, da se bude emocionalno povezan s bliskim ljudima, mnogi vide smisao samo u uživanju i zadovoljstvu. Iako savremena istraživanja o sreći i zadovoljstvu pokazuju da su najsrećniji oni ljudi koji su emotivno povezani s bliskim osobama, i dalje se promoviše sebični hedonizam pojedinca.

Da li to znači da smo zaboravili da volimo?

- Savremeno zapadno društvo je u stvari postalo narcisoidno. A glavni poremećaj kod ljudi s narcisoidnim crtama ličnosti nije u tome što su samozaljubljeni, nego što nisu u stanju da vole druge, da se dublje emocionalno vezuju za druge ljude. Umesto da vole druge, oni ih koriste, i kad ih iskoriste, kad im više nisu zanimljivi, odbacuju ih.

Kurir / Silvija Slamnig, Foto: Zorana Jevtić, Shutterstock