HRANU TREBA PRILAGODITI SEBI, A NE DA SE MI PRILAGOĐAVAMO NJOJ: Ne postoje dozvoljene i zabranjene namirnice

Treba jesti raznovrsno, pitanje je samo kada, koliko i šta možemo da pojedemo da bismo ostali zdravi i vitki

Rešite se loših navika

Svako ko ima problema sa težinom ili zbog zdravstvenog stanja mora da bude na dijeti, u početku se teško prilagođava novom načinu ishrane. Mnogi ljudi posle nekoliko dana izgube volju za držanjem dijete, pa se vraćaju starim lošim navikama u ishrani, a pravi rezultati se mogu postići jedino ako se pravilan način ishrane primenjuje doživotno. Loše je kada se ljudi drže iscrpljujuće dijete za koje su čuli od prijatelja, a najbolji recept je da uz savet stručnjaka osoba treba da ima individualni pristup ishrani.

Dr Danijela Karamarković, supspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, kaže da individualni pristup znači da svakoj osobi treba prilagoditi ishranu jer je svako poseban i različit.

Sve je dozvoljeno

- Uglavnom ne volim hranu da delim na dozvoljenu ili zabranjenu i sve osnovne životne namirnice su dozvoljene, jer hrana mora bili raznovrsna, pitanje je samo kada, koliko i šta možemo da pojedemo. Svi bi trebalo redovno da unose proizvode iz šest grupa namirnica svakodnevno. To su hleb i proizvodi od žita; mleko i proizvodi od mleka; meso, riba i mesni proizvodi; masnoće; povrće i voće. Jedini napitak bez kog nema života je voda.

1. Kako je moguće da dve osobe uzimaju istu količinu hrane, a da jedna od njih bude mršava dok je druga veoma debela?

- Uglavnom je zabluda to da mršavi jedu više od gojaznih. Nema onih koji su mršavi a unose veće količine hrane, oni onda i troše više energije na fizičku aktivnost u toku dana. Dok kod gojaznih unos hrane može biti isti kao kod mršavih, ali se mnogo manje kreću i manje troše ono što tokom dana pojedu.

2. Šta je dijeta?

- Reč „dijeta“ u prevodu znači način ishrane. Ali je, nažalost, često izvikana i podrazumeva gladovanje i neukusnu hranu. Zato je pravilna ishrana možda adekvatniji naziv. Redukciona ishrana je u stvari pravilna ishrana, ali sa manjim energetskim unosom od ukupnih potreba, jer kod date osobe treba postići gubitak u težini.

3. U dijetama nema slatkiša, zašto je tako?

- Ne bih se složila s tim. Dijete mogu da sadrže i malu količinu slatkiša, ukoliko ne postoji ograničenje kao što je šećerna bolest, ali taj slatkiš ne treba da bude prisutan svakodnevno i njegova količina mora biti ograničena, kao i doba dana kada može da se unese.

4. Zašto kažu da nije dobro izgubiti mnogo kilograma u kratkom roku?

- Nagli gubitak kilograma u kratkom vremenskom periodu nikako nije dobar za zdravlje, jer utiče na gubitak vode i mišića, ali ne i masti.

5. Namirnica koju nikako ne treba koristiti?

- Ako je nešto dobilo naziv da je namirnica za ljudsku upotrebu, onda ono sigurno ima neka pozitivna i dobra nutritivna svojstva, te ne možemo da kažemo da nikako ne smemo da ga koristimo. Svaku namirnicu možemo koristiti, neke svakodnevno, a neke samo ponekad u ograničenoj količini.

6. Poruka za sve osobe koje nisu zadovoljne svojom težinom...

- Svi koji imaju problem s viškom ili manjkom težine pre svega treba da donesu odluku da žele da promene loše navike u ishrani. Neka potraže pomoć lekara, koji će nakon procene preporučiti određeni tip ishrane u skladu sa njihovim dnevnim obavezama. Hrana treba da bude prilagođena nama, a ne mi da se prilagođavamo ishrani. Ne treba da zaboravimo da su hrana i fizička aktivnost lekovi koji se nalaze u našim rukama.