Reč je o veoma ozbiljnom stanju, čije lečenje nipošto ne treba odlagati, naročito ako ga ne možete sami kontrolisati, jer će srozati kvalitet vašeg života

Panični napad je iznenadni osećaj jakog straha ili neprijatnosti koji pacijenti najčešće opisuju kao osećaj da će se nešto užasno dogoditi - da će umreti, da će im srce stati, da će se srušiti ili poludeti.


Napadi ne traju duže od pola sata, a vrhunac dostižu za nekoliko minuta. Anksiozna osoba ima osećaj da oni traju čitavu večnost i misle da se nikad neće završiti. Usled nenormalnog straha obično očekuju smrtni ishod.

profimedia0314506163.jpg
Profimedia 


Od ovih napada se ne umire


Osobama koje su iskusile ovo stanje ne treba mnogo objašnjavati o koliko neprijatnoj pojavi je zapravo reč: javlja se otežano disanje, osećaj gušenja, preznojavanje, iznenadna pojava trnaca u rukama ili nogama, nemogućnost koncentracije, ubrzan rad srca, opšta slabost i osećaj da ćete svakog časa umreti.... Manifestacije su brojne i mogu biti individualne, ali svima njima zajedničko je jedno - strah od smrti. Međutim, dobra vest je da se to nikada ne dogodi i da se od napada panike - ne umire!


Kad dođe do takvog stanja, pogotovo kad se ono više puta ponovi, osoba prvo ide kod lekara da obavi sve pretrage. Kad nalazi pokažu da je sve u najboljem redu, sledi suočavanje sa istinom - da pati od nečega čemu treba otkriti uzrok, a onda se i suočiti s tim.

stockphotofrightenedandstressedyoungbusinesswomanbitingherfingershighangle485265703.jpg
Shutterstock 


Ne ignorišite svoje stanje


Neki će vam reći da odmah treba ići kod psihijatra (što je odličan savet), drugi će vas uveravati da su meditacija i smanjenje stresa najbolje rešenje, dok će treći reći da tu jedino pomažu lekovi za smirenje (njih nipošto ne smete uzimati na svoju ruku, lekar će vam reći šta je za vas najbolje).


Međutim, ono što morate znati je to da je ovde reč o veoma ozbiljnom stanju čije lečenje nipošto ne treba odlagati, naročito ako ga ne možete sami kontrolisati, jer će srozati kvalitet vašeg života.

stockphotoblondwomanholdingabrownpaperbagovermouthwithadistraughtexpressionasifhavingapanic75051460.jpg
Shutterstock 


Otkrijte uzrok


Sve anksiozne osobe na početku pokušavaju same sebi da pomognu, i nekima (retkim) to i pođe za rukom, ali veliki deo ljudi se, zapuštajući svoje stanje, zaplete u razne fobije (izbegavaju mesta na kojima su doživele napade panike ili gde ima puno ljudi, izoluju se i izbegavaju druženje...). Dodatan problem je taj što su ovakvi poremećaji usko povezani s depresijom, pa se može dogoditi da pacijent potpuno odbaci normalan život kakav je donedavno živeo.


Ako se to dogodi, odmah posetite psihijatra i bolest ne doživljavajte kao poraz, nego kao korak kojim sebi pomažete i koji će vas usmeriti na pravi put. Ako vam on preporuči lekove, uzmite ih i gledajte na njih kao sredstvo da za određeno vreme dođete do toga da sami sebi pomognete. Savete tipa „trgni se“ ili „nemoj paničiti“ ne treba zamerati ljudima koji nikad nisu imali panične napade, jer ne prolaze ono što vi prolazite i jednostavno ne razumeju o čemu je reč.


I ne zaboravite, u savremeno doba veliki broj ljudi u svetu pati od anksioznosti. Niste jedini koji imate napade panike i uz adekvatnu terapiju i te kako je moguće vratiti se u normalu i ponovo voditi normalan život!

glava-boli-glava-strah-stres-panika.jpg
Shutterstock 


KAKO UBLAŽITI NAPAD


- Najvažnije je da dišete polako i duboko. To će vam pomoći da usmerite pažnju na nešto drugo, ali i da povećate nivo kiseonika u telu


- Kad uspete da se smiriti, popijte malo vode, nastavite da dišete što dublje i recite sebi da je u pitanju samo napad panike koji će proći


- Probajte da usmerite misli na nešto lepo, a ne na to da ćete zato što vam srce nenormalno lupa dobiti srčani udar. Mislite na to da nećete umreti, već da će taj neprijatni osećaj uskoro proći

Foto: Profimedia; Shutterstock