Promena načina ishrane ključna je u prevenciji ove neprijatne pojave. Dva glavna saveta lekara su da redovno pijete vodu i smanjite unos soli

Kamen u bubrezima čine tvrdi kristali napravljeni od minerala i kiselih soli koji se formiraju unutar samog organa, a najčešće su napravljeni od kalcijum-oksalata.


Veći rizik za stvaranje kamena u bubregu imaju žene u odnosu na muškarce, uglavnom između 18 i 39 godina. Kada se kamen formira, on odlazi u urinarni sistem i, u zavisnosti od veličine, može da se izbaci mokrenjem. Ali ako je kamen veliki, može da blokira urinarni sistem i tada izaziva jake bolove.

stockphotokidneystonesaftereswlinterventionlithotripsy174434123.jpg
Shutterstock 


Simptomi


Jedan od glavnih uzroka za nastanak kamena u bubregu je nedovoljno unošenje vode ili druge tečnosti, što znači da izbacujete manje od litar urina dnevno.


Bol je glavni simptom koji ukazuje da kamen postoji, ali i pre nego što se on javi, možete otkriti njegovu prisutnost. Do bola dolazi kada se kamen unutar tela pomera. Ako mokrite često, ali pomalo, ako urin ima jači miris ili primetite krv u mokraći, ako vas boli dok obavljate malu nuždu i ako imate bol u donjem delu leđa, to mogu biti znaci da će doći do napada kamena u bubregu. Drhtavica, povraćanje i mučnina takođe su prateći simptomi, pa ako primetite bilo šta od navedenog, hitno se javite lekaru.

stockphotokidneystonesaftereswlinterventionlithotripsymacroshot116071294.jpg
Shutterstock 


Bubrežni kamenčići se, nažalost, retko otkrivaju pre pojave bola, kada slučaj već postaje hitan. Da bi se potvrdilo postojanje kamena, potrebno je uraditi analizu mokraće i krvi, koja će otkloniti sumnje da postoji urinarna ili neka druga infekcija. Rendgen, CT skener i ultrazvuk potvrdiće dijagnozu koju prate i visoki nivoi minerala prilikom analize krvi.


Može li se kamen sam izbaciti


Ako su kamenčići mali, preporuka je da uzimate veće količine vode - deset do dvanaest čaša dnevno, kako biste podstakli kamen da sam izađe iz bubrega. Ako je on manji od pet milimetara, šanse da izađe sam veće su od 90 odsto. A ako je veličine između pet i 10 mm, verovatnoća da će sam izaći je ispod 50 procenata.


Terapija ili operacija


Prva faza lečenja kamena u bubregu je uzimanje lekova koje prepisuje urolog. Oni opuštaju zidove mokraćnih kanala i olakšavaju prolazak kamena, a mogu sprečiti i formiranje novih. Ali ako je on većih dimenzija, lekovi, nažalost, neće pomoći. Ako kamen izaziva stalne bolove i infekcije i ako sprečava protok mokraće, moguća je terapija elektrošokovima (tzv. razbijanje kamenca) ili operacija.


Prevencija


Da bi se sprečilo ponovno stvaranje kamena u bubregu, mora se znati šta ih je uzrokovalo. Osnovna prevencija je redovno unošenje dovoljnih količina vode, kao i manji unos proteina, koji povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi. Ukoliko već imate kamen u bubregu, smanjite unos kafe, čaja, pasulja, zelenog lisnatog povrća, pomorandži i sira i ograničite hranu koja sadrži oksalate, kao što su žitarice, praziluk, cvekla, celer, čokolada i proizvodi od soje.


KONTROLIŠITE SE Laboratorijski nalazi mokraće otkrivaju sve

DA LI VAM BUBREZI DOBRO RADE


Zadatak bubrega je da svu krv očiste od toksičnih materija i tokom dana prosečno prerade 200 litara krvi. Oni, zapravo, odstranjuju otpadne materije koje izlučujemo mokraćom.


Hronična bolest bubrega poznata je kao „tihi ubica“, jer se razvija mesecima, pa čak i godinama bez ikakvih prethodnih upozorenja. Upravo zbog izostanaka vidljivih simptoma, ti problemi kod osoba u kasnijem životnom dobu su teži i češći. Oštećenje bubrega može se otkriti rano i jednostavno, redovnom laboratorijskom analizom mokraće, krvi, pa čak i merenjem krvnog pritiska, jer kada bubrezi otkažu, jedina pomoć su dijaliza i transplantacija. Za razliku od oboljenja koja daju jasne simptome da sa zdravljem nešto nije u redu, kod hronične bolesti bubrega se primeti da nešto nije u redu tek kad bude kasno.

foto: Shutterstock


* Ako imate problema s pamćenjem i koncentracijom, i to je jedan od mogućih pokazatelja da bubrezi stradaju. Među ranim simptomima su i suva ili osetljiva koža, povišen pritisak, gubitak daha, bol u nogama, otečenost, gubitak apetita i ukusa, loš zadah, problemi s mokrenjem, slabost, umor, mučnina i povraćanje.


* Ako mokraća promeni boju (a to nije uzrokovano unosom obojene hrane) ili ako se u njoj se pojavi krv, pravac kod lekara.


* Kad su bubrezi bolesni, takođe se može se pojaviti pojačano ili smanjeno mokrenje ili nemogućnost odlaska u toalet.