Glavobolja, problemi sa varenjem, smanjena koncentracija i radna sposobnost samo su neke od posledica nedovoljnog unosa vode.

Nedostatak tečnosti koja pokreće ceo organizam, čisti toksine iz vitalnih organa i donosi hranljive materije do ćelija može da ostavi dugotrajne posledice po zdravlje organizma, zbog čegaje neophodno svakodnevno voditi računa o količini unosa najzdravije tečnosti. Glavobolja, problemi sa varenjem, smanjena koncentracija i radna sposobnost samo su neke od posledica nedovoljnog unosa vode.

Čak 80 odsto mozga čini voda, koja učestvuje u prenošenju nervnih impulsa.

Dokazano je da gubitak vode u telu od samo dva odsto dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidratacije mogu, takođe, da se odraze na mozak i dovedu do pojave konfuzije ili, u ekstremnim slučajevima, kome.

Povodom Svetskog dana voda, 22. marta, upozorava se koliko je svakodnevni unos vode važan za zdravlje.

profimedia0285546199.jpg
Profimedia 

Dok nedovoljan unos dovodi do mnogo simptoma akutne dehidratacije, uzimanje vode u preporučenim količinama, od dva do tri litra dnevno, praktično nema nijedan neželjeni efekat na organizam. U telu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu rapoređuju, shodno količini koju smo uneli. Na taj način, voda učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, održavanju normalne telesne temperature, termoregulacije organizma, kao i krvnog pritiska.

Osim što će se nedostatak vode najpre prepoznati prema suvoći kože i usana, takođe može da ima dramatične posledice u vidu oštećenja kardiovaskularnog sistema i rada bubrega. Takođe, svi metabolički procesi počivaju na dovoljnom unosu najzdravije tečnosti. Dovoljan unos vode ubrzaće metabolizam i predstavljati "gorivo" za sagorevanje kalorija.

shutterstock-175341557.jpg
Shutterstock 

Kurir.rs/Novosti/Foto Shutterstock