BOLEST BOGATIH DANAS NAPADA I SIROMAŠNE: Kako da se izborite sa gihtom

Alkohol NE! Ovu bolest izaziva povišen nivo mokraćne kiseline, a ono što jedete i pijete je veoma važno u lečenju

Ova bolest se spominje još u Hipokratovim spisima kao najsnažnija, najupornija i najbolnija od svih zglobnih bolesti, od koje se ne umire. Najčešće pogađa koren nožnog palca, a nazivaju je još i bolest kraljeva jer je u 17. veku pogađala samo bogataše. Međutim, danas bolest ne bira, pa napada i siromašne i bogate.

Bolest muškaraca

Od gihta obolevaju uglavnom muškarci stariji od 40 godina, a kod žena se može javiti tek nakon menopauze. U nastanku bolesti je veoma izražen faktor nasleđa, ali i pogrešan način života, preobilna ishrana i prekomerno korišćenje alkohola. Ukoliko se na vreme ne počne s lečenjem, bolest prelazi u hronični oblik koji se karakteriše taloženjem urata u tkivima, zglobovima i zgobnim hrskavicama, otežanim radom bubrega i stvaranjem bubrežnih kamenaca, uz pojavu vidljivih deformacija na donjim ekstremitetima, naročito nožnom palcu.

Akutni i hronični

Akutni oblik karakteriše jak bol u korenu nožnog palca, koji se obično javlja noću ili pred zoru. Zglob je natečen, a koža je crvena i topla. I najlakši dodir pojačava bol. Tokom dana bol se smanji, ali je zglob i dalje natečen, a koža crvena.

Hronični giht karakteriše pojava kristala soli mokraćne kiseline u hrskavicama i šupljinama zgloba. Na mestima taloženja ovih soli obrazuju se čvorići, takozvani tofi. Kod gihta najviše trpe srce i aorta, a na bubrezima može da se razvije hronični nefritis. Kod obolelih od hroničnog gihta vremenom dolazi do deformacije na ekstremitetima, što znatno umanjuje radnu sposobnost pacijenata.

Laboratorijske analize su merodavne za postavljanje dijagnoze gihta. Čim posumnjate na ovo oboljenje, obavezno posetite lekara, koji će sprovesti određene analize i ustanoviti konačnu dijagnozu jer je ona od suštinskog značaja za lečenje. Prvi korak kod akutne upale je smanjiti bol, a zatim se preporučuje određena dijeta.

Hrana je lek

Ishrana je veoma važna i podrazumeva izbacivanje namirnica bogatih purinima iz jelovnika. Purina najviše ima u mesnim prerađevinama, sardinama, alkoholu, kao i u pekarskom i pivskom kvascu i njih je neophodno potpuno izbaciti.

Jednom nedeljno u manjoj količini može slanina, pileća supa, ovčetina, govedina, pastrmka, teletina...

Preporučene namirnice (t ri puta nedeljno): integralne pahuljice, piletina, karfiol, pasulj, grašak, spanać, hleb, šunka, tunjevina...

Pomalo svakog dana: mleko, jogurt, kiselo mleko, sveži kravlji sir, sve vrste korenastog povrća i sve vrste voća.

Kurir / E.K.

Foto: Shutterstock