OPREZNO SA UGLJENIM HIDRATIMA ZA VASKRŠNJIM I PRVOMAJSKIM PRAZNICIMA: Česta prejedanja ili gladovanja dovodi do gojaznosti pa čak je i OPASNO PO ŽIVOT

Česta prejedanja ili gladovanja, preterana ili nikakva fizička aktivnost, neredovni ili obroci puni ugljenih hidrata, sve ovo dovodi do čestih osilacija nivoa šećera u krvi.

Endokrinolozi savetuju i zdrave osobe a naročito obolele od dijabetesa da tokom predstojećih praznika budu umereni u konzumiranju slatkiša i hrane bogate ugljenim hidratima, da ne zapostave redovnu fizičku aktivnost i samokontrolu, pridržavaju se propisane terapije i saveta ordinirajućih
lekara, jer varijabilnost glikemije može u krajnjoj meri biti opasna po život.

Varijabilnost glikemije postoji i kod potpuno zdravih ljudi, ali se kreće u dozvoljenim fiziološkim okvirima. Međutim, kod obolelih od dijabetesa te promene su češće i mnogo izraženije.

Endokrinolozi navode da se kada je nivo šećera u krvi veoma nizak osećaju glad, drhtavica, hladno preznojavanje, konfuzije i drugi simptomi hipoglikemije koja može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Kada je nivo šećera u krvi veoma visok javljaju se povećana žeđi i apetit, učestalo noćno mokrenje i drugi simptomi hiperglikemije koja može prouzrokovati invaliditet ili komu.

“U toku dana mogu nekoliko puta da se smenjuju epizode hipo i hiperglikemije. Zbog tih oscilacija nivoa šećera u krvi pojačava se apetit, tako da je gojenje veoma prisutno kod pacijenata sa varijabilnom glikemijom”, objašnjava profesor doktor Aleksandar Đukić, endokrinolog Kliničkog centra Kragujevac.

“Razlog zbog čega mi uopšte pokušavamo da dobijemo dobar stepen glikoregulacije je sprečavanje pojave i usporavanje razvoja hroničnih komplikacija dijabetesa koji su odgovorni za invaliditet kod pacijenata. Praktično, velika varijabilnost ubrzava pojavu i mikro i makrovaskularnih komplikacija, dakle komplikacija na malim i velikim krvnim sudovima, i na taj način omogućava razvoj invaliditeta”, upozorava doktor Đukić.

Sprečavanje varijabilnosti šećera u krvi je u nadležnosti kako pacijenata tako i lekara. Uopšte, ceo proces lečenja je jedan veliki dogovor između pacijenta i lekara i o načinu života i o načinu samokontrole, ali i o pravilnom uzimanju terapije koja je propisana.

"Pored mera koje mora sam pacijent da preduzme da bi sprečio varijabilnost vrednosti šećera u krvi a tiču se pre svega tih nefarmakoloških mera, odnosno adekvatnog načina života i adekvatne primene terapije koje mu propisujemo, jako je važan i izbor terapije. Kada govorimo o insulinskoj terapiji ona može da bude značajan izvor varijabilnosti u glikemiji i danas je pokazano da savremeni
insulini, tzv analozi insulina koji su tako napravljeni da deluju na način vrlo sličan prirodnom insulinu, imaju znatno manju varijabilnost i dovode do znatno stabilnije glikoregulacije”, navodi profesor doktor Aleksandar Đukić.