OPORAVAK POSLE MOŽDANOG UDARA: Kako posle šloga ponovo stati na noge

Samo treba biti uporan i strpljiv Da bi opet postali samostalni, onima koji su pretrpeli šlog potrebne su nega i dobro osmišljena rehabilitacija

Razgibavanje zglobova

Najčešća posledica moždanog udara je nevoljno grčenje mišića. Upravo zbog toga rehabilitacija se bavi prvenstveno motorikom (pokretljivošću) bolesnika. Fizioterapeuti usmeravaju vežbe pre svega na razgibavanje zglobova i otklanjanje grčenja muskulature ekstremiteta.

Važna je komunikacija

Da bi se bolesnik brže oporavio, jako je važno sve vreme ga bodriti kako bi uspostavio i održao dobre odnose s drugim ljudima iz okruženja. Tako će se mnogo lakše uključiti u svakodnevicu.

Stimulacija koncentracije

Oštećenja prouzrokovana šlogom mogu da deluju na mnoge psihičke funkcije, kao što su memorija, pažnja, koncentracija, rešavanje pojedinih logičkih problema... Dobrom rehabilitacijom takvi poremećaji mogu se sanirati. Mogu se poboljšati pažnja i pamćenje, logičko mišljenje i shvatanje, kao i usvajanje novih informacija koje bolesnik čuje.

Povratiti moć govora

Posle pretrpljenog moždanog udara mnogi imaju poteškoća s govorom. Oboleli često govore dosta sporije, jer imaju problema s koordinacijom (usklađivanjem) mišića koji učestvuju u oblikovanju zvukova. Uz strpljive vežbe s logopedom moguće je potpuno ili u određenoj meri povratiti govor.

Svakodnevne situacije

I najmanji pokret ponekad je za bolesnika veliki napor, pa je potrebno mnogo strpljenja i vremena kako bi se sam navikao na novonastalu situaciju. U zavisnosti od težine i stepena oštećenja, terapija se u početku sprovodi dva puta dnevno. Teško je unapred odrediti koliko će trajati rehabilitacija. U proseku, potrebno je od šest do osam nedelja kako bi se primetilo blago poboljšanje, za neke bolesnike i duže.

Život posle šloga

Prema istraživanju stručnjaka, posle pravovremene rehabilitacije za 60 odsto pacijenata godinu dana posle moždanog udara više nije bila potrebna pomoć u svakodnevnim poslovima. Posle 12 meseci 30 odsto njih može da se vrati na posao. Petini bolesnika pomoć je potrebna samo za pojedine aktivnosti, a 15 odsto osoba je delimično zavisno od tuđe pomoći. Samo pet odsto bolesnika s teškim posledicama šloga potpuno zavisi od drugih.

Šlog se može sprečiti

Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju i leče faktori rizika koji do njega dovode. To su su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmije i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu svakodnevnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom, izbegavanjem štetnih navika, pozitivnim mislima, druženjem i dobrim raspoloženjem.