Šetajte, vežbajte, plivajte Umerena fizička aktivnost bar tri puta nedeljno je ključna jer čini da svi procesi u organizmu teku kako treba - ubrzava metabolizam

Krv brže struji, srce bolje radi, disanje je pravilnije... Jednom rečju, ona je način da ostanete zdravi.

Kad zakorače u petu deceniju, mnogi teško prihvataju činjenicu da pripadaju sredovečnoj generaciji. Život polako dobija novi tok. Telo doživljava drastične promene, kondicija nije baš na zavidnom nivou, godine gaze, boljke sustižu... Kako se suočiti sa starenjem?


Prema rečima doktora Karla Verganija, profesora gerijatrije sa Univerziteta u Milanu i autora knjige „Nova dugovečnost“, važno je još od rane mladosti voditi aktivan život. Ukoliko to nije slučaj, specijalisti ističu da je veoma bitno na vreme promeniti stil života kako bi se u poznim godinama živelo mnogo vedrije. Preporučuje se umerena fizička aktivnost bar tri puta nedeljno, ona je ključ jer čini da svi procesi u organizmu teku kako treba.

stockphotocloseupofadoctorcheckingbloodpressureofapatient159748715.jpg
Foto: Shutterstock

Ukrotiti pritisak

Poznato je da visok pritisak povećava rizik od dobijanja infarkta i moždanog udara. Kardiolozi upozoravaju da je najveći neprijatelj zdravlja u starosti povišen krvni pritisak. Zato starijim pacijentima savetuju da smanje konzumaciju soli, da ne preteruju sa alkoholnim pićima, da se oslobode viška kilograma ako su gojazni i da obavezno ostave cigarete.


Važno je svakodnevno kontrolisati pritisak, što nije uopšte komplikovano ukoliko aparat imate kod kuće (mnoge apoteke ovu uslugu ne naplaćuju). Treba znati da pola sata pre merenja pritiska ne bi trebalo da pušite, pijete kafu, čaj ili gazirana pića jer ga nikotin i kofein povećavaju.


Sačekajte da prođe najmanje dva sata posle obroka, jer varenje traži mnogo više krvi u stomaku, pa se tada i snižava pritisak. Ne merite pritisak u prostoriji u kojoj je temperatura niža od 20 stepeni - u tim uslovima pritisak je viši.

stockphotoentphysicianlookingintopatientsearwithaninstrument206475934.jpg
Foto: Shutterstock

Testirajte uho

Od 60. godine sluh progresivno slabi i to je jedna od fizioloških promena izazvanih starošću. Test za kontrolu sluha može vam pomoći da ustanovite da li još dobro čujete.

1. Da li slušate radio i televiziju tako da jačina tona smeta vašoj okolini?


2. Događa li vam se da ne čujete da telefon zvoni?


3. Kad ste u društvu, dešava li se da ne uspevate da pratite razgovor?


4. Često tražite da vam ponove ono što su vam rekli?


5. Kad razgovarate s nekim, morate da ga gledate u lice?

Ako primetite neki od ovih znakova, vreme je da odete kod otorinolaringologa.

stockphotoelderlymanexaminedbyanophthalmologist704247778.jpg
Foto: Shutterstock

Katarakta vreba


Često se starijim ljudima dešava da osete umor u očima pa vide duplo, a ponekad im se i vid zamagli. Takvi simptomi mogu da pokažu da je došlo do bolesti oka zvane katarakta. Ovo oboljenje pogađa 30 odsto ljudi između 50 i 60 godina.


Da biste ga izbegli, oftalmolozi savetuju da danju obavezno koristite naočare za sunce. Nemojte pušiti jer je kod pušača rizik za nastanak ove bolesti veći za 80 odsto u odnosu na nepušače. Hranite se što više namirnicama koje sadrže vitamin A: šargarepom, spanaćem, kupusom, dinjama, trešnjama...

stockphotowomanwithhandsholdinghercrotchinpainbladderpain612749906.jpg
Foto: Shutterstock

Neposlušna bešika


Većina starijih ljudi pati od nekontrolisanog mokrenja, a malo njih se zbog sramote obrati lekaru za pomoć. Urolozi savetuju specijalne vežbe koje učvršćuju mišiće u donjem delu stomaka. Injekcije kolagena takođe mogu da pomognu, kao i određeni lekovi koje propisuje isključivo doktor. I hirurgija pomaže ukoliko je stvar izmakla kontroli - jednostavan operativni zahvat rešava problem.

Kurir.rs, Foto: Shutterstock