PITALI SMO STRUČNJAKA: Da li je svaka tuga depresija?

Svi koji imaju lekove za smirenje koje nije prepisao lekar treba odmah da ih bace. Nikada nemojte sami sebi određivati terapiju, niti pomoć tražiti na internetu. Obratite se lekarima, jer su oni tu da vam pomognu i daju odgovarajući lek

Često možemo čuti da je neko u depresiji, a da li je to zaista psihijatrijski pojam depresije? Buđenje pred zoru i gubitak apetita mogu biti znak da je depresija pokucala na vaša vrata, otkrila nam je naša sagovornica dr Sanja Kaluđerović, neuropsihijatar u bolnici "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

"U svakodnevnom govoru često nam se omakne da kažemo da smo depresivni. Razlika između onoga što mi nazivamo situaciono depresivno reagovanje i dijagnoze depresije (bilo da je ona blaga, umerena ili teška, sa psihotičnim sadržajima ili bez njih) vrlo je velika. Prirodno je da se posle nekih teških događaja u životu osetimo neraspoloženje. Bili bismo šizofreni kada bismo se na sahrani smejali ili bili radosni posle nekog tragičnog događaja", objašnjava Lenina sagovornica.

Razlika između tuge i depresije

"Ako vaše melanholično raspoloženje traje duže od dve nedelje, muče vas misli o bezvrednosti, imate osećaj krivice, teško uspevate da zaspite, budite se usred noći i ne možete ponovo da zaspite, a seks vas više uopšte ne zanima - vrlo je verovatno da ste na pragu depresije", objašnjava dr Sanja Kaluđerović.

Depresija može da bude umerena, blaga i teška, ali ako se jave psihotični simptomi, halucinacije i sumanute ideje, onda je stvar prilično ozbiljna i to već zahteva lečenje, a ponekad i hospitalizaciju. To se dešava zbog toga što se pomoć obično zatraži već u poodmakloj fazi, kada se sve više razmišlja o samoubistvu.

"Ipak, prvi, gotovo sigurni znaci da ste u depresiji su teško, mučno buđenje pred zoru i gubitak apetita. Ono što je tipično za depresiju jeste rano buđenje, oko tri-četiri sata ujutro. Retko se dešava da ovaj poremećaj ide s pojačanim apetitom, jer uglavnom želja za hranom nestaje, kao i interesovanje za sve što nam je ranije pričinjavalo zadovoljstvo", objašnjava sagovornica.

Lekovi na svoju ruku

Osobe koje su u depresiji obično se žale na nerazumevanje okoline, ponekad i porodice, a da lekari nemaju vremena da ih saslušaju i odrede terapiju. Nije retko da neki piju lekove za smirenje na svoju ruku, jer im je najvažnije da san dođe na oči i da prestane bol u duši.

"Srbija pliva u sredstvima za smirenje. Svi koji imate lekove za smirenje koje vam nije prepisao lekar treba odmah da ih bacite. Od njih samo možete da otupite. Zapravo, nikada nemojte sami sebi određivati terapiju, niti pomoć tražiti na internetu. Obratite se lekarima, mi smo tu da vam pomognemo i damo odgovarajući lek. Popularni sedativi benzodiazepini ne leče depresiju. Leče je isključivo antidepresivi. Od 2000. godine počela je nova era lekova na bazi fluoksetina, koji podstiču pozitivno mišljenje. Ako san izostane, uz antidepresive lekar može prepisati i dodatne lekove", objašnjava Lenina sagovornica.

Žene češće obolevaju

"Biološki parametri, pre svega hormonski status, čini žene sklonijim melanholičnim poremećajima. Praksa pokazuje da su žene podložnije obolevanju od depresije, ali da su muškarci skloniji samoubistvu. Kada se uvidi da postoji problem, to je već prvi korak na putu ka ozdravljenju, ali se mora znati da put nije ni brz ni lak", kaže dr Kaluđerović.

Kako se leči

"Najpre morate da zavolite sebe, baš onakve kakvi jeste. Pevajte, družite se, pronađite hobi, volite... I pomoć potražite od stručne osobe. Primetila sam da je odlazak kod psihologa postao uobičajena stvar, ali da se odlazak kod psihijatra i dalje izbegava. Mi kao lekari nemamo ništa protiv psihologa, ali ne može reč da izleči nešto gde treba lek. Tada se gubi dragoceno vreme. Zajednički rad psihologa i psihijatra ima najbolji efekat u lečenju depresije. Zato ne oklevajte da potražite pomoć, jer za bolesnu dušu postoji lek.
Zavirimo malo u sebe, isključimo elektronske uređaje, možda ćemo se u mraku više zbližiti i upoznati. Prestali smo da razgovaramo međusobno. Možda ne zato što tako želimo - živimo mnogo brže, od nas se više očekuje i to opterećuje. Moramo da se prilagodimo brzom toku života, ali ne smemo sebe da zaboravimo", savet je naše sagovornice.

Otvoreno vrata - potražite pomoć stručnjaka

S ciljem unapređenja mentalnog zdravlja, u dispanzeru Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu realizuje se projekat "Otvorena vrata", koji omogućava građanima iz cele Srbije da bez uputa, samo s knjižicom ili ličnom kartom, dođu na savetodavni razgovor.

"Na besplatne konsultacije dolaze i trudnice, roditelji, mladi, stariji... Nakon razgovora s njima procenjujemo da li je potrebno dalje lečenje i dijagnostika. Ako je tako, pacijent ili porodica naknadno donose uput od ordinirajućeg lekara", objašnjava dr Sanja Kaluđerović.

(Kurir/ Vesna Stanimirović, Foto:Profimedia)