DEVOJKU JE SKORO UBILA SOPSTVENA KOSA: Imala sam stotinu napada i postala ćelava, nisam znala šta mi je!

Nataši Kouts počela je odjednom da gubi kosu i uopšte nije znala šta ju je snašlo.

Prvi znaci sindroma počeli su pre 5 godina, kad sam imala 18. Bila sam napolju s prijateljima kad sam počela da se gubim. Otišla sam u Hitnu, a sledeće čega se sećam jeste da su me oživljavali u bolnici. Rekli su da sam imala anafilaktičnu reakciju i da je to verovatno jedinstven slučaj. Ali isto se ponovilo i dva dana posle. Prošle su dve godine dok mi nisu postavili dijagnozu. Od tada sam imala verovatno najmanje 500 opasnih alergijskih reakcija.

Moja je bolest prvi put je prepoznata kao medicinsko stanje 2007. godine. To znači da su bele krvne ćelije u mom telu falične. Alergijske se reakcije javljaju spontano bar jednom dnevno. Uz pomoć kose, moje ćelije su se borile protiv folikula, zbog čega sam ostala ćelava. Neki doktori su me čak uveravali da je sve u mojoj glavi.

Nekih dana sam osetljivija nego inače. Mogu nešto da pojedem danas i neće biti ništa, dok sutradan mogu umreti. Sve zavisi od mojih ćelija. Prvi simptom je trnjenje i oticanje jezika. Često zna biti mnogo loše kad prestanem da dišem. Osećam se kao da gorim. Neki napadi traju po 10 - 20 minuta, ali ostali traju danima ili nedeljama i onda završim na intenzivnoj nezi.

Kad mi je kosa opala, morala sam više pda se šminkam, jer bi me u suprotnom ljudi oslovljavali s "gospodine". Čudni pramenovi kose bi rasli, ali kad bi porasli, morala sam da ih brijem da ne bih pala u anafilaktični šok. Danas su, na sreću, sve stanice koje su bile odgovorne za opadanje kose odumrle i kosa mi ponovno raste. Osećaj je dobar, ali čudan jer dve godine nisam morala kupovati šampon. Mislim da će mi sada kosa rasti sve dok se ćelije opet ne predomisle.

Moji roditelji su divni. Preselili su se više od 160 kilometara dalje kako bih ja bila bliže boljim doktorima. Uvek sam volela gimnastiku i bavim se njom od svoje osme godine. Sad sam elitna paragimnastičarka koja je osvojila 22 britanska naslova i 36 medalja. Volim to, ali kad bi mi neko ponudio da sve te medalje zamenim za lek, bez razmišljanja bih prihvatila. Doktori i dalje ne znaju moje stanje i da li mogu da budem izlečena.

Kurir.rs/Net.hr, Foto: Printscreen/Twitter