Velika radost može oštetiti srce, dok strah ugrožava zdravlje bubrega! Evo kako naš organizam reaguje na burne emocije...

profimedia0338880706.jpg
Foto: Profimedia

Svi ponekad osetimo neku emociju, osetimo i promenu na sebi, tj. osećamo neku bol. Na primer, ako osećamo tugu, obično nas steže u grudima i nemamo vazduha. Tako svaka emocija deluje na neki od organa koji će reagovati poremećajem. To su tuga, radost, zabrinutost, strah i ljutnja.

TUGA I NEDOSTATAK VAZDUHA

Ako vas muči stezanje u plućima, pritisak koji nas dovodi do nedostatka vazduha, učestali grip i prehlade, problem je možda u preteranoj tuzi koja dugo traje i skriva se. Tu mogu biti uključeni i problemi s kožom ili astma. Može se lečiti akupunkturom tačaka duž pluća i meridijane oko bubrega. Tuga može izazvati i depresiju, pa i plačljivost. Najbolje lečenje su biljne formule.

RADOST I SRCE

Naravno da zbunjujuće zvuči pomisao na to da radost i sreća mogu izazvati nekakav poremećaj u organizmu. Naime, to nije poremećaj vezan za sreću nego za neuravnoteženost čoveka. Velike probleme mogu izazvati preterana uzbuđenja ili iznenađenja, kao na primer neka iznenadna dobra vest. To je stres, a stres može biti i negativan i pozitivan. Normalno da je gubitak voljene osobe ili gubitak posla, veliki stres i da je nešto negativno. Ali, venčanje ili rođenje deteta ili unapređenje na poslu, da je to radost i nešto pozitivno,ali je isto stres. Simptomi su najčešće lupanje srca, nesanica ili nekakva teskoba. Ova vrsta poremećaja obično se leči biljnim tretmanima koji se sastoje od formula koje hrane srce.

-stockphotosadyoungwomansittingthinkingrestingherheadonherhandonthebackofthesofaasshestares264713114.jpg
Foto: Shuterrstock

ZABRINUTOST I SLEZINA

Nije dobro previše razmišljati o problemima i biti nečim opsednut duže vreme jer to može jako iscrpiti slezinu i dovesti do hroničnog umora. Kad je slezina oslabljena, ne može efikasno da pretvara hranu u qi. Zato treba kontrolisati zabrinutost.

Kurir.rs/ Foto: Profimedia