DR MIHAILO STJEPANOVIĆ ZA LENU: Tuberkuloza ni(je) iskorenjena bolest!

Tuberkuloza je drugi vodeći uzrok smrti od svih infektivnih bolesti, nakon side. Iako je prošlo preko 120 godina od otkrića bacila tuberkuloze i preko 50 godina od pronalaska veoma efikasnih lekova, ova bolest i danas predstavlja ozbiljan zdravstveni i socioekonomski problem za veliki deo čovečanstva

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (Mycobacterium tuberculosis) u 95 odsto slučajeva. Devedeset odsto svih zaraženih ima skriven (latentni) oblik bolesti bez izraženih simptoma. Bacili tuberkuloze imaju veliku sposobnost razmnožavanja u organizmu čoveka. A da li će svi koji su bili u kontaktu sa obolelom osobom takođe dobiti tuberkulozu?

- Sposobnost bacila da nakon zaraze izazove bolest zavisi od imuniteta zaražene osobe, a ona nije velika - do kraja života oboli samo 10 odsto osoba zaraženih bacilom. Rizik od obolevanja najveći je neposredno posle infekcije, a vremenom polako opada. Bolest uglavnom napada respiratorni sistem, pre svega pluća, mada nekada može zahvatiti i druge organe (limfne žlezde, kosti i zglobove, urogenitalni sistem, centralni nervni sistem i dr.). Danas se zna da praktično ne postoji organ u ljudskom organizmu koji ne može biti zahvaćen tuberkulozom.

Izvori zaraze
Daleko najčešći izvor zaraze je čovek, ponekad to mogu biti i domaće životinje. Najzarazniji su bolesnici čiji je ispljuvak ili sputum "direktno pozitivan" (više od 50.000 bacila u jednom ml). Posebnu opasnost predstavljaju bolesnici koji boluju od multirezistente tuberkuloze (tj. iskašljavaju bacile otporne na lekove).

- Bacil tuberkuloze u organizam može dospeti različitim putevima: najčešće preko disajnih organa u preko 98 odsto slučajeva, ređe putem digestivnog trakta, kože, ostalih sluznica i preko posteljice. Nakon udisanja kapljica koje sadrže bacil tuberkuloze one se zadržavaju u disajnim organima, gde se razmožavaju. Kod oko pet odsto inficiranih razvija se tuberkuloza tokom prve godine od infekcije. U drugih pet odsto inficiranih bacili ostaju "uspavani", pa se tek posle izvesnog vremena tokom života, kada dođe do pada imuniteta, može javiti bolest - objašnjava Lenin sagovornik.

Uticaj okoline i rizik od širenja
Bolest se češće javlja u lošim socijalnim i ekonomskim uslovima, ratovima, krizama, izbeglištvu, azilu... Uslovi i navike stanovanja, veličina, sastav i socijalni status porodica takođe bitno utiču na širenje zaraze bacilom tuberkuloze unutar tzv. bliskog kontakta bolesnika.

- Među članovima domaćinstva procenat inficiranih je oko 20 odsto, među bliskim kolegama ili prijateljima oko četiri odsto, a među onima koji su bili u kontaktu samo 0,3 odsto. Treba znati i da bolesnik koji je započeo lečenje nije opasan kao izvor zaraze, pa zbog toga izolacija obolelog i nije potrebna, osim za malu decu i osobe sa oslabljenim imunitetom - ističe dr Stjepanović.

Kada se treba javiti lekaru
Ukoliko se osoba zarazi tuberkulozom, u čak oko 90 odsto bolesnika infekcija zahvata pluća.

- Oko 25 odsto bolesnika nema nikakve simptome. Međutim, kod ostalih uobičajene promene koje prate ovu bolest su gubitak apetita, naglo mršavljenje, povišena telesna temperatura, znojenje, zamaranje, umor, bezvoljnost i razdražljivost. Najčešći specifičniji simptomi su kašalj i iskašljavanje, a ponekad se može naći i krv u ispljuvku. Bolesnici se ređe žale na bolove u grudima i teško disanje. Kašalj koji traje duže od tri nedelje zahteva dalje ispitivanje i tada je potrebno da se pacijenti obavezno jave lekaru - preporučuje Lenin sagovornik.

Lečenje
- Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlečenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko lekova, a lečenje obično traje oko šest meseci, ako bolest zahvati i druge organe, lečenje može biti i duže. Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često bolesnici ostaju u bolnici sve do trenutka kada prestaju da budu zarazni za okolinu, a to je obično od dve do četiri nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti sa uobičajenim životnim aktivnostima. Nažalost, svi lekovi koji se koriste u terapiji tuberkuloze mogu dati i neželjena dejstva - ističe dr Mihailo Stjepanović.

(Vesna Stanimirović, Foto:Shutterstock)