DR ZORICA MINOVIĆ ZA LENU: DEMENCIJA Ne može da se izleči, ali može da se uspori!

Jedan od svaka tri slučaja mogao bi da bude sprečen ako bi ljudi u većoj meri brinuli o zdravlju mozga

- Zasad ne postoji lek koji bi izlečio demenciju, ali ima onih koji, uz celokupno ponašanje bolesnika, mogu da poprave njegovo ponašanje, uspore napredovanje ove nimalo prijatne bolesti i pomognu obolelom i njegovom okruženju.

Da li možemo da primetimo rane simptome bolesti?
- Oni mogu da budu suptilni i teško ih je prepoznati. Gubitak pamćenja (ne i zaboravnost) za skorašnje događaje i informacije, nesposobnost da se kao pre prate filmovi, priče, neprepoznavanje mesta, poteškoće u saobraćaju, problemi u rukovanju kućnim aparatima, nemogućnost učenja i praćenja uputstava, ukazuju na to da je neko bolestan. Sve to vodi dezorijentaciji u vremenu i prostoru.

Postoje li promene u ponašanju prema ljudima?
- Svako je s vremena na vreme tužan ili ćudljiv. Osoba s demencijom može imati promene raspoloženja, nezainteresovanost ili preterane emotivne reakcije. Može da optužuje ukućane da je potkradaju ili da ima druga pogrešna verovanja (da neko nešto radi protiv njega/nje iza leđa, da mu/joj nisu lojalni i sl.). Takva osoba može postati otvorenija i manje obzirna ili povučenija i imati manje samopouzdanja.

Podrazumeva li to i gubitak inicijative?
- Normalno je umoriti se od posla, ranijih interesovanja ili društvenih obaveza. Osoba sa demencijom gubi interesovanje ili postaje nesposobna da započne aktivnosti u kojima je ranije uživala.

Šta treba da uradimo da do svega ovoga ne dođe?
- Ukoliko mislite da imate demenciju, važno je da posetite lekara da bi se što pre postavila tačna dijagnoza. Treba uraditi kompletnu medicinsku procenu kako bi se uočili eventualni nedostatak vitamin B12, bolest štitne žlezde, bolest krvnih sudova mozga, hronična infekcija mozga za koje postoji odgovarajuće lečenje.

Koliko je važna rana dijagnoza?
- Veoma, pošto omogućava korišćenje lekova koji su dostupni kod nas i za koje se smatra da odlažu pogoršavanje simptoma bolesti. Isto tako, imaćete priliku da saznate nešto više o mogućnost da blagovremeno planirate dalje korake, pristup odgovarajućim službama i podršci.

Da li se snima mozak?
- Poželjno je posmatranje strukture mozga da bi se isključila druga medicinska stanja ili postavila dijagnoza određenog tipa demencije. UZ pregled krvnih sudova takođe se preporučuje, kao i procena psihičkog zdravlja, kojom mogu da se identifikuju stanja koja se mogu lečiti (depresija) ili da se ublaže neki simptomi u okviru demencije

Koji tipovi demencije postoje?
- Frontotemporalna demencija uzrokuje poteškoće s motivacijom, organizovanjem, kontrolisanjem emocija. Vodi u društveno neprihvatljivo ponašanje. Javlja se najčešće između 45. i 60. godine. Demencija sa Levijevim telima (proteinske nakupine u moždanim ćelijama) dovodi do poremećaja u motornim aktivnostima, uz promenu pažnje i vidnih funkcija. Bolesnik halucinira, često ima "žive snove" u kojima ga neko juri pa može da povredi sebe i drugoga. Vaskularna demencija je rezultat promena u malim krvnim sudovima mozga, ugroženi su pažnja, pamćenje i govor. Neki oblici demencije mogu da budu nasledni.

Kako bolest napreduje?
- U prvoj fazi, samostalnost je samo blago narušena i pacijenti mogu da funkcionišu uz manje intervencije sa strane, najčešće žive u svom domaćinstvu. Ponekad se javljaju depresija, apatija i anksioznost. U drugom stadijumu dolazi do pogoršanja saznajnih funkcija, što dovodi do značajnijeg narušavanja aktivnosti u svakodnevnom životu - postoji rizik od ispoljavanja izraženijih poremećaja u ponašanju i psiholoških problema koji pogoršavaju već značajnije oštećenu samostalnost bolesnika i dolazi do stanja kada ne mogu da izlaze sami van svoje kuće i da žive bez druge osobe. U trećoj fazi, koja podrazumeva skoro potpunu zavisnost od druge osobe, pacijenti imaju problema i sa osnovnim aktivnostima: uzimanjem hrane, kupanjem i oblačenjem. Napredovanjem bolesti, pacijenti kao da zaboravljaju da hodaju i sve su teže pokretni, postaju vezani za bolesničku postelju.

Najteže posledice?
- Sporost i ukočenost koja se razvija može da podseća na parkinsonizam. Epileptički napadi takođe mogu da se jave u trećem stadijumu. Sve to vodi ka velikom riziku za razvoj upale pluća, urinarnih infekcija i drugih stanja koja mogu da se završe fatalno.

Šta savetujete pacijentima?
- Treba da imaju na umu da je reč o bolesti koja napreduje, što znači da oboleli postaju sve više zavisni od druge osobe i ne mogu samostalno da žive i funkcionišu. Dobro je da se planira priprema za moguće novonastale situacije, izabere ko će donositi odluke prilikom rukovanja finansijama. Isto tako, trebalo bi da izraze želju o načinu zbrinjavanja u situacijama kada bude bila potrebna tuđa pomoć u svakodnevnom životu, npr. da li će da žive u svom domaćinstvu uz negovatelja ili će ići u dom ili u domaćinstvo dece ili rođaka.

Ljudi nerado priznaju da su bolesni.
- Možda je teško da to kažete porodici i prijateljima. Ali možda su i oni primetili da s vama nešto nije u redu, može pomoći da prihvate to što se dešava. Kako napreduje bolest, biće potrebna pomoć drugih osoba, tako da je najbolje podeliti informaciju s bliskim osobama što pre.

Šta bližnji treba da rade?
- Porodica i prijatelji imaju ključnu ulogu u podršci osobama s demencijom. Najvažnija stvar koju mogu da urade je da nastave da podržavaju pacijenta i da ga ohrabruju da ostane aktivan član porodice i lokalne zajednice. Preporuka za porodicu i negovatelje je pravovremeno profesionalno, pravno i finansijsko savetovanje.

10 upozoravajućih znakova:

- zaboravljanje koje remeti svakodnevicu
- smanjena moć planiranja i rešavanja problema
- teškoće u obavljanju poznatih zadataka
- dezorijentisanost u vremenu i prostoru
- problem s apstraktnim mišljenjem
- problemi u pronalaženju odgovarajućih reči
- gubljenje stvari
- smanjeno ili slabo rasuđivanje
- povlačenje iz društvenih aktivnosti
- promene raspoloženja i ličnosti

Kako da vežbamo pamćenje
Preporučuje se rešavanje ukrštenih reči i raznih enigmatskih zadataka, sastavljanje podsetnika/plana obaveza za sutrašnji dan koji treba uveče prekontrolisati i ustanoviti da li je sve obavljeno. Tako se utvrđuje da li namerno izbegavamo neke obaveze jer su nam "teške" (može da ukaže na depresiju) ili smo ih zaista zaboravili. Korisno je i sastaviti spisak za kupovinu koji ne nosimo sa sobom jer na taj način teramo sebe da ga upamtimo, gledanje serija jer pretpostavlja pamćenje sadržaja i imena glumaca, kao i prisećanje segmenata filma sa članovima porodice ili prijateljima. Hobi, humanitarni rad, sticanje novih intelektualnih i manuelnih veština, izlazak napolje u susret događajima i ljudima više su nego poželjni.

Vi pitate, lekar odgovara

Šta najviše prija dementnim osobama?
- Poštovanje kućnog reda koji podrazumeva određeno vreme za obrok, odmor, neku mentalnu aktivnost, lagano vežbanje, šetnja dva puta dnevno ne samo da prijaju već su višestruko korisni, napredovanje bolesti se odlaže.

Da li dementnu majku smem da pustim da sama izađe iz kuće?
- Za dementnu osobu najbolje bi bilo da ostane u porodičnom okruženju, što duže, uz celodnevni nadzor. Ako bolest nije uzela maha, može da izađe. Važno je da svaki bolesnik koji pati od demencije kod sebe uvek ima neki predmet za identifikaciju ako se desi da se izgubi i ne zna da se vrati kući.

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)