Limfomi su hronične maligne bolesti limfnog tkiva, što znači da predstavljaju jednu vrstu karcinoma limfnih čvorova.


Osnovna podela limfoma je na Hočkinov i Non-Hočkinov. Kod određenog broja pacijenata javljaju se vrlo nespecifični simptomi na samoj prezentaciji bolesti, zbog čega može da dođe do odlaganja potrebne dijagnostike, odnosno do kasnog javljanja lekaru. Posledica je da bolest uznapreduje, pa mogućnost zalečenja postaje manje verovatna.

Dijagnostika

Pošto je limfom prevashodno bolest limfnih čvorova, da bismo videli da li je neki limfni čvor bolestan ili samo reaguje na neko drugo dešavanje u organizmu, neophodno je da se uzme uzorak tog limfnog čvora. Kada se uzima samo deo njegovog tkiva, onda je to biopsija, ali se hirurzi ponekad odluče da odstrane i čitav limfni čvor. Uzorak onda pregleda hematopatolog, koji će pomoću posebnih bojenja i molekularnih analiza postaviti ili opovrgnuti dijagnozu limfoma.

Ukoliko se potvrdi da je zaista u pitanju limfom, za dužinu lečenja i broj ciklusa terapije neophodno je da se zna i koliko je bolest raširena u organizmu. Limfomi mogu biti lokalizovani u jednoj regiji ili prošireni na čitav organizam. Da bismo to utvrdili, preporučuje se da bolesnik uradi skener čitavog tela: vrata, grudnog koša, stomaka i karlice. Time bi se, uz krvnu sliku i kompletnu biohemiju, zaokružila osnovna dijagnostika pacijenta sa bilo kojim tipom limfoma.

Lečenje

Razlika između Hočkinovog i Non-Hočkinovog limfoma jedino je u tipu ćelija koje se nalaze u analiziranom limfnom čvoru. Upravo ta razlika u ćelijama uslovljava i različitost u tipu terapije koja se primenjuje. U oba slučaja terapija su cistostatici. Kod nekih pacijenata moguća je i primena imunoterapije.
Među dodatnim modalitetima lečenja su i radioterapija (zračenje), kao i transplantacija matičnih ćelija koštane srži, koja ipak nije deo prve linije lečenja kod bolesnika sa limfomom.

Hočkinov limfom se javlja predominantno u dve grupe bolesnika: kod pacijenata mlađe životne dobi i kod starijih. Osnovni princip lečenja se ne razlikuje, s tim što mladi pacijenti generalno, kao i kod svih tipova limfoma, mogu da prime intenzivniju terapiju i budu podvrgnuti transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze, dok je kod starijih bolesnika lečenje prilagođeno stanju pacijenta, odnosno zavisi od prisustva drugih hroničnih bolesti.

stockphotobelgradeserbiacircamayunidentifieddoctorshowsmagneticresonanceexamprocedure585155443.jpg
Shutterstock 

Ishrana

Nije se pokazalo da bilo kakve vrste dijeta (uzdržavanje od crvenog mesa, šećera i sl.) sa sigurnošću mogu da utiču na tok i prognozu limfoma.
Osim ako nemaju strogu preporuku lekara, pacijenti ne bi trebalo da se pridržavaju posebnog režima ishrane, zato što je unos adekvatne količine namirnica neophodan za OPORAVAK organizma posle primljene terapije.

Prognoze

Prognoza zavisi od tipa limfoma, starosne dobi i raširenosti bolesti u organizmu. Postoje prognostički alati koji mogu da nam pomognu da na osnovu određenih karakteristika pacijenta i same bolesti imamo neku okvirnu procenu kakav će biti odgovor na terapiju. Ipak, nijedan od tih alata nije potpuno precizan i tačan, zbog toga što sama biologija bolesti tokom vremena može da se promeni.

Simptomi

Simptomi pacijenata koji imaju Hočkinov i Non-Hočkinov limfom su isti. Prvo što pacijenti primete obično je uvećanje limfnih čvorova. Drugi, ništa manje važni simptomi jesu pojačano noćno znojenje (isključivo ono znojenje koje zahteva više presvlačenja u toku noći) i produžene telesne temperature koje obično nisu visoke, već se kreću oko 37,5. Takve temperature pacijenti teško podnose zato što ih čine malaksalim, izazivaju glavobolje i dugo traju. Takođe, javljaju se nedostatak apetita i gubitak telesne težine. Ukoliko neko izgubi 10 odsto svoje telesne mase u okviru šest meseci, a da to nije želeo, obavezno treba da se javi lekaru radi daljeg ispitivanja.
Nijedan od ovih simptoma ne mora da znači da pacijent ima limfom, ali predstavljaju opomenu da treba da poseti lekara u cilju isključivanja ili potvrđivanja dijagnoze limfoma.

dr-darko-antic-2.jpg
Kurir 

Imunoterapija

Kod pojedinih pacijenata koji imaju Hočkinov i Non-Hočkinov limfom, isključivo u zavisnosti od tipa limfoma, faze i uznapredovalosti bolesti, u terapiju mogu da se uključe monoklonska antitela. Takav vid terapije zove se biološka ili imunoterapija. Ti lekovi nisu citostatici i predstavljaju revoluciju u lečenju bolesnika sa ovom vrstom oboljenja zato što ciljano deluju na bolesne ćelije. Citostatici deluju na sve ćelije koje se dele, pa se zato javljaju različiti neželjeni efekti citostatske terapije, ali u poslednjih dvadesetak godina postoje imunološki, biološki lekovi, odnosno monoklonska antitela. Ipak, oni nisu deo lečenja svakog tipa limfoma.

Pristup "gledaj i čekaj"

Postoji određen broj pacijenata koji imaju Non-Hočkinov limfom, ali nisu odmah kandidati za terapiju, jer je dokazano da je kod njih bolest spora, indolentna i ne zahteva trenutno lečenje. Upotreba citostatika sa svojim neželjenim efektima umnogome bi remetila kvalitet života tih bolesnika, pa se preporučuje "watch and wait" (gledaj i čekaj) pristup. Ovi pacijenti treba da dolaze na kontrole sa određenim analizama na tri do šest meseci. Kod ovakvog pristupa sačeka se da se razviju simptomi bolesti, pa se ona tek onda leči.

(Ljiljana Jorgovanović, Foto:Shutterstock)