DR RAJKO HRVAČEVIĆ: Bubrezi propadaju u tišini, do novih se teško dolazi!

Brzo se zamarate, razdražljivi ste, ne spavate dobro, gubite apetit, otiču vam delovi tela, svrbe... Ako imate ove simptome, posetite nefrologa, učiniće sve da vaše bubrege i celokupno zdravlje dovede u red. U suprotnom, možete se naći na listi onih kojima su hronično ili trajno oštećeni ovi organi.

Šta je terminalna bubrežna insuficijencija?
- To je stanje potpunog prestanka rada bubrega, bez mogućnosti ponovnog rada. Uz hemodijalizu (prečišćavanje krvi pomoću posebnih mašina i filtera) i peritoneumsku dijalizu (preko trbušne maramice), presađivanje bubrega je takođe izbor metode lečenja.

Da li je dijaliza svemoguća?
- Dijaliza jeste spasla život stotinama hiljada obolelih. Usavršena je do te mere da omogućava da žive duže. Ipak, ne može u potpunosti da zameni sve kompleksne funkcije bubrega, a njena višegodišnja primena dovodi do novih poremećaja u organizmu. Zbog toga, a i zbog želje za manje restriktivnim načinom života (potpunija rehabilitacija, slobodan unos tečnosti i hrane, sloboda putovanja) ili neophodnosti, mnogi bolesnici se odlučuju za transplantaciju bubrega.

Ko može do novog bubrega?
- Ponekad bolesnik nije u prilici da bira modalitet lečenja iz medicinskih razloga ili zbog ograničenih mogućnosti bolnice, nedostatka donora kod transplantacije. Oštećeni krvni sudovi stopiraju hemodijalizu, bolesnici sa oboljenjima trbušnih organa ne mogu da pronađu spas preko trbušne maramice.

Da li je transplantacija najprihvatljivija?
- Dijalizom se uklanja do 20% otrova (urea, kreatinin) iz organizma, transplantacijom mnogo više. Izbegava se i infekcija virusima žutice, uspostavljaju poboljšane seksualne i reproduktivne funkcije (kod 50% bolesnika povećava se broj spermatozoida, kod 2/3 se uvećava seksualni nagon), izbegavaju hronične komplikacije, povećava životna energija.

Kako do presađivanja?
- Potrebno je obaviti pretransplacionu pripremu bolesnika uz saglasnost lekara iz centra za dijalizu i njega samog.

Koji su nedostaci transplantacije?
- Kao u životu, ni u medicini ništa nije idealno. Strah bolesnika, kao i strah za davaoca bubrega, nepredvidivost operacije, potreba za stalnim uzimanjem lekova, dugoročne komplikacije imunosupresivne terapije (maligna oboljenja, infekcije) nedostaci su. Generalno gledano, rezultati transplantacije su dobri. Deset godina posle operacije presađeni bubreg funkcioniše kod oko 75% bolesnika koji su dobili bubreg od živog davaoca i do 50% onih koji su dobili od kadaveričnog davaoca. Sa najnovijom generacijom imunosupresivnih lekova ovi rezultati će biti daleko bolji.

Ko može da bude davalac?
- Živi davaoci bubrega mogu da budu srodnici bolesnika, roditelji, braća, sestre, deca... Kad ne postoji druga mogućnost, traži se osoba koja nije u srodstvu kojoj se sa pacijentom podudara krvna grupa, ima dobru tkivnu podudarnost, odnosno negativno ukrštenu reakciju između davaoca i primaoca organa. Sa roditeljima bolesnik ima tkivnu podudarnost 50%, dok sa braćom/sestrama može imati 100%, 50% ili nikakvu podudarnost, kad ne postoji uslov za transplantaciju.

Postoje li rizici za davaoca organa?
- Davanje bubrega podrazumeva operaciju koja se obavlja u totalnoj anesteziji koja, kao i svaka druga operacija, nosi izvesne rizike. Ipak, ekstremno su male šanse za smrtni ishod - 1 pacijent na 3.000 operacija.

Šta posle operacije?
- Uobičajeni su bolovi i laka povišena temperatura. Dren i kateter se odstranjuju posle nekoliko dana. Analize krvi i mokraće se rade svakodnevno dok je pacijent u bolnici, a bubreg dobijen od živog davaoca učiniće da se pacijent pomokri već na operacionom stolu. Kad je u pitanju kadaverični davalac, treba sačekati nekoliko dana. Posle otpusta (najmanje 10 dana u bolnici) pacijent se obučava za uzimanje lekova, treba da kontroliše telesnu temperaturu i krvni pritisak dva puta dnevno. Kontrolni pregledi su česti u prva tri meseca.

Prednosti transplantacije od živog davaoca
Mogućnost da se presađivanje uradi odmah; važno za bolesnike sa retkom krvnom grupom i visokim procentom citostatičnih antitela
Za 10-12% bolji rezultati nego kod kadaverične transplantacije
Poluživot bubrega 12-20 godina u odnosu na osam do devet godina kod kadaverične transplantacije
Manja učestalost dijalize u postoperativnom periodu
Mogućnost primene manje agresivnih protokola imunosupresivne terapije
Emocionalna podrška primaocu organa

Ko ne može da bude donor
U oboljenja koja predstavljaju apsolutnu kontraindikaciju za davanje bubrega spadaju: bolesti bubrega, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, ozbiljno oboljenje srca i pluća, tromboza ili embolija, maligne bolesti, HIV, hepatitis B, hepatitis C, psihijatrijske bolesti, ekstremna gojaznost.

PAZITE! Navike koje loše utiču na bubrege:
* ne kontrolišete krvni pritisak
* pušite
* ne hranite se pravilno; preterano solite
* ne pijete dovoljno vode
* preterujete s alkoholom
* izbegavate vežbanje
* uzimate lekove na svoju ruku
* uzdržavate se od odlaska u toalet

Kadaverični davaoci
To su osobe s moždanom smrću koja je najčešće uzrokovana traumom glave ili krvarenjem u moždanom tkivu. Nemoguće je predvideti kad će se pojaviti odgovarajući kadaverični bubreg za bolesnika - sa krvim grupama B i O po pravilu duže čekaju, kao i sa visokim procentom citotoksičnih antitela.

Šta kad pozovu iz transplacionog centra
*informisati lekara o mogućim privremenim kontraindikacijama za transplantaciju
*spakovati i poneti pribor za ličnu higijenu, svu medicinsku dokumentaciju, lekove
*prestati s uzimanjem hrane i pića

(Branka Mitrović/Lena, Foto: Shutterstock)