KAKO OSOBINE UTIČU NA ZDRAVLJE: Svađalicama preti rak dojke i debelog creva!
Naš karakter rezultat je genetskog nasleđa i uticaja okoline. Otkrijte kojim ste bolestima skloni s obzirom na svoje ponašanje
Naučno je dokazano da naše osobine utiču na zdravlje, odnosno da povećavaju ili smanjuju rizik za određene bolesti.
Dobri i loši aspekti svakog karaktera
Naša posebnost rezultat je gena i uticaja okoline u kojoj živimo. Zdravstveno stanje svakog čoveka odraz je ne samo njegovog načina života nego i njegovog karaktera. Ako imate određene osobine koje su navedene u nastavku, to ne mora nužno da znači da ćete patiti, recimo, od srčanih bolesti ili povišenog krvnog pritiska, ali mogli biste im biti skloni ako ne budete dovoljno vodili računa o svom zdravlju. U tekstu koji sledi sigurno ćete prepoznati svoj karakter, ali ne paničite, jer stvari se uvek mogu promeniti, naročito preventivom.
Moralan
Savesni i moralni ljudi uživaju brojne dobrobiti kad je zdravlje u pitanju, kažu stručnjaci. Njima preti minimalan rizik da obole od bolesti kao što su dijabetes, hernija, problemi s kostima, moždani udar, išijas, čak i Alchajmerova bolest. Više od 190 istraživanja pokazalo je da se savesni ljudi dosledno brinu o svom zdravlju, da svakodnevno vežbaju i paze na ishranu.
Osetljiv
Muškarci koji se ponašaju poput žena - saosećajni su i nežni - manje su izloženi stresu i preti im manji rizik od srčanog udara nego onima s izraženim muškim osobinama, rezultat je istraživanja sprovedenog na univerzitetu u Glazgovu. U istraživanju su muškarci ocenjivani "muškim" i "ženskim" bodovima za osobine poput sposobnosti vođstva, energičnosti, agresivnosti, sklonosti preuzimanju rizika, empatije i osetljivosti. Istraživanje je pokazalo kako je rizik od hroničnih bolesti srca mnogo manji kod muškaraca koji imaju više "ženskih" bodova. Budući da su "u dodiru" sa svojim emocijama, oni mnogo lakše progovore o tome kako se osećaju i češće traže pomoć (uključujući odlazak lekaru) nego muškarci s više "muških" bodova.
Svađalica
Neprijateljski nastrojenom i agresivnom karakteru preti najveći rizik od bolesti. Nakon sprovedenog istraživanja na 448 žena koje su išle na pregled dojki, stručnjaci univerziteta u Atini zaključili su da neprijateljski nastrojenim karakterima preti veći rizik za obolevanje od raka dojke. Druga pak studija, sprovedena u Nebraski, a u kojoj je učestvovao 61 muškarac koji boluje od raka debelog creva, otkrila je jednako povećan rizik. Smatra se kako neprijateljstvo i ljutnja smanjuju delotvornost imuniteta, čineći organizam podložnijim bolestima. Ljutnja takođe donosi 5 odsto veći rizik za srčane bolesti, zaključili su njujorški stručnjaci.
Stidljiv
Sramežljivi ljudi imaju 50 odsto veći rizik za dobijanje srčanog ili moždanog udara. Stručnjaci koji su sprovodili istraživanja tokom 30 godina veruju da bi to moglo da bude zato što nežne osobe vode zatvoreniji život i nove su im situacije vrlo stresne. Sramežljivi tipovi su osetljiviji na virusne infekcije poput obične prehlade bez obzira na godišnje doba, pokazalo je istraživanje univerziteta u Kaliforniji, s naglaskom na stres koji i tu igra glavnu ulogu.
Društven
Ekstrovertiranim muškarcima preti manji rizik za obolevanje od srčanih bolesti, tvrdi istraživanje sprovedeno u Milanu. Takođe su manje podložni infekcijama i brže se oporavljaju od bolesti. Takav stil života može da smanji nivo hormona stresa - ekstroverti se bolje nose s onim što im život donese. Ako misle da imaju neki problem koji zahteva posetu lekaru, rado će o tome govoriti. Takođe je dokazano da društveni muškarci imaju više dece. Ne veruje se da su fizički plodniji, ali oni koji neumorno izlaze imaju 14 odsto više dece od njihovih manje društvenih vršnjaka.
Bezbrižan
Bezbrižan karakter uživa u životu, ali često ima problema s viškom kilograma. Stručnjaci su procenjivali gojazne muškarce i žene koji su držali šestomesečnu dijetu koja je uključivala savetovanje, ishranu i fizičku aktivnost.
Istraživači su otkrili da su oni najoptimističniji izgubili najmanje kilograma. Smatra se da gledanje na život kroz ružičaste naočare dovodi do zanemarivanja fizičkog izgleda, odnosno telesne težine. Slično tome, njihovo samopouzdanje u suočavanju sa životnim problemima i u spremnosti da preuzmu više rizika može da objasni zašto upravo njima preti veći rizik od preuranjene smrti, pokazalo je istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Kaliforniji.
(Kurir, Foto: Profimedia)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore