PREDRASUDE S KOJIMA SE SVAKODNEVNO SUSREĆU GINEKOLOZI: Odgovori na najčešća pitanja o kontracepciji

Čak i kada mislite da sve znate, nije naodmet da pitate svog lekara o novim metodama i sredstvima za zaštitu od neželjene trudnoće

Obišli smo nekoliko ginekoloških ordinacija i potražili odgovore na najčešća pitanja koja im žene postavljaju. Postoji mnogo predrasuda s kojima se ginekolozi susreću. Od toga da pilula za dan posle štiti od polno prenosivih bolesti preko toga da se infekcija HPV virusom može preneti kupanjem u bazenu do toga da rizik od trudnoće prilikom nezaštićenog seksualnog odnosa zavisi od veličine polnog organa. Zato je njihov zajednički savet da tačne informacije potraže isključivo od svog ginekologa, a ne od drugarica ili nepouzdanih i nedovoljno obaveštenih osoba.

Koja su najdelotvornija sredstva za kontracepciju?
- Procenat sigurnosti gotovo svih kontraceptivnih sredstava jeste od oko 90 do 95 odsto, a izbor kontracepcije zavisi od mnogo faktora - kao što su godine, opšte zdravstveno stanje, broj partnera, stabilnost veze i mnogi drugi.

Da li se kontraceptivna sredstva biraju prema starosnom dobu ili opštem stanju organizma?
- Ista metoda kontracepcije se ne preporučuje za sve žene. Zato je dobro što ima toliko mnogo kontraceptivnih sredstava, među kojima svaka žena, u dogovoru sa svojim ginekologom, može da odabere koje joj najviše odgovara. Pre korišćenja oralnih kontraceptivnih preparata preporučljivo je da se urade osnovne laboratorijske analize, ali ne i hormonski status, osim ako za to postoje posebne indikacije. Oralna hormonska kontracepcija uglavnom se preporučuje ženama koje imaju izražene predmenstrualne tegobe i neuredne cikluse, ali i onima koje imaju stabilnu i sigurnu vezu.

Kondomi i lokalna kontraceptivna sredstva štite od seksualno prenosivih bolesti (infekcije hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom, od sifilisa i slično), pa su obavezni kada su u pitanju promiskuitetni partneri i prolazne avanture.

Hitna kontracepcija (pilula do 72 sata ili 120 sati nakon nezaštićenog odnosa) štiti od neželjene trudnoće, ali ne od polno prenosivih bolesti. O ovoj metodi naše žene tek treba da nauče više da bi znale kako deluje i kako se pravilno koristi. Važno je napomenuti da se ne preporučuje za rutinsku primenu, ali kod rizičnih odnosa je i te kako dobar metod za sprečavanje neželjene trudnoće. U takvim situacijama treba imati u vidu da je prekid trudnoće ili abortus najgori mogući vid kontracepcije.
Kada je u pitanju hormonska spirala, preporuka za njenu aplikaciju je siguran partner (po mogućstvu jedan), kao i zdrav grlić materice.

Da li je zabluda da je prekinut snošaj najsigurniji način da ne dođe do trudnoće?
- Naravno da je zabluda. To je najnesigurniji način kontracepcije, jer nikada nije 100 odsto kontrolisan, a čak i u minimalnoj količini sperme može da se nađe "junak" koji će da oplodi jajnu ćeliju.

Može li prekinuta trudnoća da ostavi loše posledice na organizam, u smislu da je kasnije teže ostati u drugom stanju?
- Naravno da može. Da ne govorimo o psihičkom, pa i o fizičkom bolu koji pacijentkinja proživljava zbog abortusa. Komplikacije do kojih može da dođe u toku intervencije su mnogobrojne. One se ne javljaju u velikom procentu, ali za one kod kojih se jave, to je 100 odsto.

Da li još važi pravilo da žene koje imaju Rh negativan faktor ne smeju da prekidaju trudnoću ili je medicina u tom smislu napredovala?
- To je još jedna od zabluda zbog nedovoljne informisanosti. Pacijentkinja koja je Rh negativna, a čiji je partner Rh pozitivan, nakon intervencije treba da primi zaštitu, a u sledećim trudnoćama treba redovno da kontroliše antitela.

Postoje li kontraindikacije za korišćenje antibebi pilula?
- Kontraceptivne pilule ne treba da koriste osobe koje imaju teško oštećenje jetre, migrenozne glavobolje, kao i bolesti vena. U svakom slučaju, pre početka korišćenja bilo koje oralne kontraceptivne pilule, obavezan je pregled i konsultacija s ginekologom.

(Kurir, Foto:Shutterstock)