Kašalj, kijanje, zviždanje u grudima, povišena temperatura, glavobolja i bol u mišićima simptomi su bolesti

Dok dišem, nadam se - kaže latinska poslovica, ali malo ko zna da udisanjem unosi razne čestice iz okoline, koje ulaze u nos i grlo i prodiru do sluznice disajnih puteva. Tamo mogu da prouzrokuju mnoge bolesti. Simptomi, kao što su kašalj, kijanje, zviždanje u grudima, povišena temperatura, glavobolja i bol u mišićima, tipični su za bronhitis, što je zapravo upala sluznice bronhija.

„Krivci“ za ovu bolest nalaze se u neposrednom okruženju obolelog. To su najčešće hladnoća, blizina smetlišta i drugih zagađivača vazduha, dim cigareta, koji čine bolesnika osetljivijim, pa je kod težih slučajeva potrebno promeniti i mesto boravka radi ozdravljenja. Bronhitis je jedna od najčešćih bolesti disajnih puteva i može da se javi u svako doba godine, u dva oblika.

Prvi je akutni, i to je zapaljenje traheje i glavnih bronhija, a uglavnom se javlja u toku ili neposredno posle akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Drugi je hronični bronhitis i karakteriše ga jaka produkcija sluzi, s povećanjem sekrecije, dovoljne da izazove kašalj i iskašljavanje najmanje tri meseca godišnje tokom dve uzastopne godine. Najčešći uzročnici akutnog bronhitisa su mineralna ili biljna prašina u vazduhu, isparenja jakih kiselina, amonijak i duvanski dim, dok su bakterije retki uzročnici.

Dok je kod akutnog bronhitisa u početku bolesti kašalj suv, nalik onom kod astmatičara, hronični se manifestuje čestim napadima produktivnog kašlja, obično posle prehlade tokom zimskih meseci. Tegobe se postepeno pogoršavaju, i iz godine u godinu duže traju, dok kašalj ne postane prisutan tokom cele godine. Bolesnici su obično osobe u petoj deceniji života ili stariji, i većinom su pušači i osobe koje stalno udišu zagađen vazduh. Još jedna razlika između ova dva tipa bronhitisa je u načinu lečenja. Akutni bronhitis leči se mirovanjem, unosom tri do četiri litara tečnosti dnevno i korišćenjem analgetika protiv bolova.

Važno je imati na umu da kašalj ne treba da se sprečava, jer on pomaže telu da se očisti od virusa i bakterija. Kako hronični bronhitis predstavlja opstrukcijsku bolest pluća, neophodno je da lekar pre svega postavi tačnu dijagnozu, da bi mogao da preporuči odgovarajuću metodu lečenja. Najbitnije je da se ustanove simptomi ponovljenih pogoršanja, da se očuvaju optimalne funkcije pluća i da se popravi kvalitet života. Pošto bolest nastaje polako, često se kasno primeti, što je vrlo opasno jer hronični bronhitis može da prouzrokuje teške bolesti disajnih puteva, kao što su opstruktivni bronhitis ili emfizem pluća.

Muškarci podložniji bolestima

Istraživanja su pokazala da muškarci, bez obzira na to da li su pušači ili ne, imaju veće predispozicije za bolesti respiratornog sistema od žena. Takođe je utvrđeno da je opadanje plućne funkcije brže kod radnika u rudnicima, livnicama i predionicama pamuka, naročito ako puše. Zato je osnovna preventivna mera protiv hroničnog bronhitisa borba protiv pušenja.