OBRATITE PAŽNJU: Prepoznajte rane simptome demencije!

Gubitak memorije, promene ličnosti i promene u socijalnom ponašanju samo su neki od simptoma demencije koji se najčešće pripisuju starosti.

Ovo su najčešći:

Problemi s kratkoročnom memorijom
Pamćenje koje je oštećeno, posebno za kratkoročna sećanja, prvi su i rani simptomi demencije i te promene su na početku uglavnom suptilne. Starija osoba će se možda setiti događaja koji su se dogodili pre nekoliko godina, ali ne i šta su jeli za doručak. Uz to je moguće da osoba počne da zaboravlja gde je ostavila naočare ili neke druge svoje stvari. Neretko se događa da postane izgubljena ili zbunjena, jer ne može da se seti zašto izvodi neku radnju ili zaboravi šta je trebalo da uradi.

Teškoće u pronalaženju pravih reči
Još jedan rani simptom demencije je problem sa iskazivanjem svojih misli. Dementna osoba može da ima teškoća da objasni nešto ili da pronađe pravu reč da nešto objasni. Razgovor s osobom koja ima demenciju može biti težak i može i potrajati duže nego što bi trebalo.

Promene raspoloženja
Promene raspoloženja su takođe česte kod demencije. Ako vi imate demenciju, to ćete teško prepoznati sami na sebi, ali ovo je nešto što se vremenom može primetiti na drugima. Ne primer, depresija je tipična za ranu demenciju, kao i njeni ostali simptomi. Zajedno s promenama raspoloženja možete videti i promene ličnosti. Jedna od tipičnih je stidljivost i izbegavanje socijalnih situacija.

Apatija i nebriga
Apatija ili bezobzirnost se obično javlja u ranoj demenciji. Osoba sa simptomima može da izgubi zanimanje za prethodne hobije ili aktivnosti. Događa se i to da obolela osoba ne želi više da izlazi i da radi ništa zabavno. Takođe, gubi se i interes za provođenje vremena s prijateljima i porodicom, a često izgledaju emotivno ravnodušni.

Teškoće u obavljanju normalnih zadataka
Suptilne nemogućnosti ili sposobnosti kod osobe da dovrši normalne zadatke može ukazivati na to da su se pojavili rani simptomi demencije. To obično počinje s teškoćama u izvođenju složenijih zadataka poput razmišljanja i plaćanja računa ili igranja igara koje imaju dosta pravila.

Zbunjenost
Kod nekih osoba se među prvim simptomima demencije pojavljuje zbunjenost. Kada ljudi izgube sećanje ili im se dogodi da se izgube u razmišljanjima, mogu da se zbune i u prepoznavanju lica i pronalasku pravih reči. Iz tog razloga se može dogoditi zbunjenost. To može da se odnosi na gubitak ličnih stvari, znanja o tome koji je dan ili ne mogu da prepoznaju osobu s kojom su se već sreli.

Teško praćenje priča
Ovo je klasični rani simptom kada osoba ne razume sled nečije priče, a samim tim i ne učestvuje kako treba u dijalogu. Tako se kod nje može pojaviti osećaj izgubljenosti, jer ne mogu da prate televizijske vesti, pa se zbog toga naljute ili imaju slične reakcije.

Nedostatak smisla za smer kretanja
Poremećaji s osećajem prostorne orijentacije počinju da se pogoršavaju kako se pogoršava demencija. To znači da osoba može da ne prepozna mesta na kojima je već bila nekoliko puta ili ne zna sama da se vrati kući.

Stalno ponavljanje
Dešava se da osoba koja pati od demencije, zbog gubitka pamćenja, često da ponavlja neke dnevne zadatke nekoliko puta ili ponovo da priča priče koje ste već nekoliko puta čuli. Uz to je moguće da u jednom razgovoru ponavljaju ista pitanja ili daju već izgovorene informacije.

Osećaj straha
Osećaj straha može da se pojavi već u ranoj fazi demencije ako osoba krene da zaboravlja uobičajene stvari. Na primer, moguće je da ne može da se seti zašto je otišla u prodavnicu i može da se izgubi na putu do kuće. Nije neobično ni da ne želi da isprobava nove stvari, već da zadrži rutinu svakodnevice. Javljaju se i problemi s prilagođavanjem novim stvarima.

Razgovarajte s lekarom o demenciji
Ako imate neki od navedenih simptoma koji se ponekad pojavljuju, možda i nemate razloga za brigu. Zaboravnost i problemi s pamćenjem su normalni aspekti starenja, sve dok se ne pojavljuju često i počnu da se pojavljuju uz ostale simptome demencije. Ako kod bliske osobe primetite neobično ponašanje i počnete da sumnjate na demenciju, pratite njeno ponašanje neko vreme, pa se tek onda obratite lekaru. On će vas uputiti neurologu, koji će ispitati mentalno i telesno zdravlje osobe i utvrditi jesu li simptomi zaista povezani s demencijom ili su uobičajen deo starenja.

Jačajte mozak svakog dana
Postoje određeni koraci za poboljšanje kognitivnog zdravlja i smanjivanje rizika od nastanka demencije. To uključuje održavanje funkcionalnosti mozga zagonetkama, igrama igrica za pamćenje i čitanjem. Fizička aktivnost od barem 150 minuta vežbanja nedeljno kao i ostale zdrave promene načina života kao što su prestanak pušenja i konzumiranje raznovrsne hrane koju treba da čine omega-3 masnih kiselina, voće, povrće i žitarice takođe mogu da smanje rizik. Uz to, rizik može da se smanji ako povećate unos vitamina D.

(Kurir, Foto:Profimedia)