Prženje hrane najmanje je štetno ako koristite svinjsku mast ili maslac, kažu stručnjaci.

Oni kažu da problem nastaje kod zagrevanja, jer se tada otpuštaju toksične hemikalije. Zbog toga preporučuju da se hrana priprema na masti životinjskog porekla.

Iako su godinama savetovali suprotno, danas stručnjaci tvrde da se zagrevanjem biljnih ulja otpuštaju aldehidi koji se povezuju s nastankom srčanih bolesti, demencije, pa čak i tumora. Što duže konzumiramo te toksine, gore je po zdravlje.

Naučni tim sa Univerziteta Montfort u Lesteru kažu da riba i krompirići koji se prže na biljnom ulju mogu da sadrže od 100 do 200 puta više aldehida nego što je dozvoljeni dnevni unos prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije.

stockphotolardondarkrusticbackground566564704.jpg
Shutterstock 

Zbog količine zasićenih masti i holesterola, svinjska mast se dugo smatrala opasnom po zdravlje, ali je sada dokazano da najmanje šteti zdravlju.

Svinjska mast, naime, ima vrlo visoku tačku vrenja, tačnije, ne menja svoju strukturu prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Zbog toga namirnice pržene u njoj apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih topljivih namirnica, poput maslaca, prženjem povećavaju. Naravno, pržena hrana se ne preporučuje za konzumiranje u velikim količinama, ali kada to radite, najbolja opcija za podlogu prženja je mast koja će hrani dati i onaj poseban ukus kakav pamtimo iz tanjira naših baka.

Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina koja pomaže radu srca i koja je povezana s manjim nivoom lošeg holesterola.


Masnoće iz masti imaju svoje prednosti i dokazano je da su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, naravno, u znatno smanjenoj količini nego što su je koristile naši preci.


Najopasnije

KOKOSOVO ULJE

foto: Shutterstock


Iako se često prodaje kao zdrava namirnica, američki naučnici nedavno su saopštili da kokosovo ulje sadrži zasićene masne kiseline koje mogu da podignu količinu lošeg holesterola u krvi, što može dovesti do začepljenja krvnih sudova i povećanja rizika od nastanka moždanog i srčanog udara. Prema njima, 82 odsto masti u kokosu čine zasićene masne kiseline, što je više nego u maslacu (63 odsto), goveđem loju (50 odsto) i svinjskoj masti (39 odsto).
Zato je savet da se unos ovog ulja ograniči. Zaključak je - bolje ga mažite po kosi, nego po tiganju za prženje, a ako baš želite da ga koristite u ishrani, ne prelazite granicu od najviše desetak grama dnevno.

Kurir.rs

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: