Zbog sve lošijih navika u ishrani, unosa namirnica visoke kalorijske a niske nutritivne vrednosti, manjeg broja kuvanih jela, neredovnog uzimanja doručka, brzog konzumiranja hrane i drugih karakteristika savremenog načina života, u Srbiji je samo oko 40% normalno uhranjenog stanovništva, dok je više od 55 odsto, u svim starosnim grupama i bez obzira na socioekonomski status, predgojazno ili gojazno. Kako poboljšati ishranu i obezbediti povoljne zdravstvene efekte čitaoce Lene upućuje dr Dragana Jović, specijalista higijene. Prekomerna uhranjenost i gojaznost nastaju tokom vremena, najčešće od završetka kasne adolescencije, posebno posle 30. godine. Lečenje je kompleksno, teško i dugotrajno.

- Većina odraslih razmišlja o umereno povećanoj težini kao estetskom, a ne i zdravstvenom problemu. Zato je važna promocija zdravog načina života, potrebno je podići nivo znanja o zdravstvenim posledicama gojaznosti. Hvala Leni što pomaže u edukaciji stanovništva.

Šta je optimalna ishrana?
- Adekvatna, balansirana i raznovrsna ishrana čini optimalnu ishranu. Obezbeđuje unos svih materija koje su neophodne za održavanje životnih procesa, rast i razvoj organizma, a ovakav energetski unos zaslužan je za održavanje normalne uhranjenosti.

Postoje li superkvalitetne namirnice?
- Zaista nema privilegovanih, superkvalitetnih namirnica čija bi isključiva upotreba u ishrani, pa i dijetetici, bila fiziološki opravdana. Jedino pravilnom kombinacijom i upotrebom svih vrsta namirnica obezbeđujemo sve ono što je potrebno organizmu.

celulit-shutterstock.jpg
Shutterstock 

U čemu je caka?
- Nedostatak jednog esencijalnog nutrijenta može da ima uticaj na raspoloživost, apsorpciju, metabolizam ili potrebe za drugim nutrijentom.

Koja je idealna kombinacija?
- Neophodan je dnevni unos od 14 g dijetnih vlakana, koji se obezbeđuje povećanim unosom žitarica od punog zrna, voća i povrća (više od 400 g na dan). Dva puta nedeljno treba jesti ribu, a smanjiti unos masti i prostih šećera. Takođe, treba smanjiti unos soli i posebno obratiti pažnju na tzv. skrivene soli.

Koje savete još treba slediti?
- U cilju povećanja za 10% broja dece i odraslih s normalnom telesnom masom do 2025, treba svi zajedno da modifikujemo navike u ishrani, a to posebno treba da čine mlade majke.

Šta društvo može da uradi?
- Uz konstantnu edukaciju i lekara i stanovništva, moramo da predstavimo specifične preporuke za kontrolisano reklamiranje i konzumiranje hrane i napitaka, da unapredimo postojeće zakonske regulative. U tom cilju će naredne godine iz budžeta biti obezbeđeno 2.000.000 dinara.

Vaga ukazuje na rizike
Gojaznost znatno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, bolesti koštano-zglobnog sistema, steriliteta, depresije, ali i životno ugrožavajućih oboljenja. Dokazano je da je uzročnik infarkta srca, moždanog udara, zloćudnih tumora organa za varenje, dojki, materice. Ova oboljenja u Srbiji znatno smanjuju radnu sposobnost stanovništva i najčešći su uzrok smrti.

mrsavljenje-shutterstock.jpg
Shutterstock 

Dojenje je uslov zdravlja
Uslov zdravlja dece je da se do šestog meseca doje, a uvođenje nemlečne dohrane se vrši uz nastavak dojenja. Svega 23,4% dece uzrasta do 23 meseca u Srbiji se hrani prema preporukama Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu, iako majčino mleko obezbeđuje dovoljno energije, esencijalne makro i mikro nutrijente, imunološke komponente, esencijalne masne kiseline, enzime, hormone, faktore rasta i druge biološki aktivne sastojke koji doprinose fizičkom i psihološkom razvoju.

Nedaće kriju centimetri
Stepen oštećenja zdravlja gojaznih je određen količinom i rasporedom masnog tkiva i prisustvom drugih rizičnih faktora. Kod muškaraca je karakteristično centralno nagomilavanje masti u predelu struka, a kod žena je ovo tkivo rasprostranjeno uglavnom u donjoj polovini tela. Povećan rizik za brojne druge bolesti imaju muškarci čiji je struk preko 92 cm, žene sa 80 cm. Vrlo visok rizik izražen je kod onih koji broje više od 102 cm (muškarci), odnosno 88 cm (žene).

Predlog dnevnog jelovnika
Kreiran je da zadovolji sve nutritivne i kalorijske potrebe odrasle osobe normalne uhranjenosti koja je umereno fizički aktivna.

Doručak: Tortilje sa semenkama - 284 Kcal
Po 1/2 šolje semenki suncokreta, susama, lana, golice pomešati sa po 1/2 šolje maslinovog ulja i jogurta, pa sipati jedan prašak za pecivo i 1,5 šolju heljdinog brašna. Testo rastanjiti na pak-papiru, oblikovati tortilje ili seći štangle i peći na 180 stepeni 5-6 min. Ovo je mera za 12 porcija. Uz jogurt predstavlja idealan doručak.

Ručak: Pileće pljeskavice - 315 Kcal
Pomešati 150 g mlevenog pilećeg mesa, pola glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 1 kašiku kari praška i 1 belance, kašiku svežeg seckanog peršuna i navrh noža sode bikarbone. Dobro izraditi rukama da se dobije kompaktna masa, formirati pljeskavice i peći u tiganju ili rerni na pak-papiru dok ne porumene. Služiti uz svežu salatu.

"Čigota" hleb - 240 Kcal
Mešavinu od 800 g brašna tipa 850, 100 g ječmenog i 100 g ražanog brašna zamesite sa 50 g kvasca i mlakom vodom. Ostavite testo 2 sata da nadođe, razmesite ga i oblikujte u hleb ili kifle. Pospite makom, kimom ili susamom i pecite na 200 stepeni dok ne porumeni.

Večera: "Omega" namaz, "Čigota" hleb - 278 Kcal
Namaz: 1 kašika susama, 1 kašika lana, 3 kašike sira, 2 kašike jogurta, nekoliko maslina, biber. Susam i lan propržiti u tiganju i ohladiti. Pomešati sa ostalim sastojcima, praviti kuglice i servirati sa integralnim hlebom. Služiti uz svežu salatu.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)