Naoružajte se strpljenjem, ne budite nervozni, bučni i grubi kada se obraćate obolelima. Prepoznavanjem i prihvatanjem njihovih osećanja možete da sprečite njihovu dodatnu patnju i nesigurnost

Većina ljudi nakon prvog šoka koji nastupa kada saznaju da neki član porodice boluje od demencije, nailazi na brojna pitanja vezana za tu bolest jer su poprilično zbunjeni novonastalom situacijom.


Osobe koje neguju ovakvog bolesnika često teško podnose njegove stalne promene ličnosti i ponašanja, koje često dovode i do promena u međusobnim odnosima.

Jedno od najčešćih pitanja je kako se dalje ponašati i razgovarati sa obolelom osobom. Donosimo vam nekoliko korisnih saveta:

Pozitivno raspoloženje kao oblik interakcije
Vaš stav i govor tela su oblik komunikacije kojim prenosite svoja osećanja i misli, što je ponekad i više od reči. Pozitivno raspoloženje i ljudski pristup u kojem izraz lica, ton glasa i fizički dodir igraju ulogu treba da prenose osećaj ljubavi.

Usmerite svu svoju pažnju na osobu
Pre razgovora pobrinite se da otklonite sve ono što može biti izvor buke. Obratite se dementnoj osobi imenom, a ponekad i dodir pomaže da ona bude usmerena na vas i poruku koju joj šaljete. Ako sedi, spustite se do nivoa njenog pogleda i s njom u kontinuitetu održavajte kontakt očima.

Trudite se da vaše poruke budu jasne
Koristite što jednostavnije reči i rečenice. Govorite polako, razgovetno i mirnim tonom. Suzdržite se od podizanja glasa, umesto toga se malo stišajte. Ako vas osoba nije razumela prvi put, neka vam ne bude teško da ponovite poruku. Ako još uvek ne razume, sačekajte nekoliko minuta i preformulišite pitanje. Koristite imena ljudi i mesta umesto zamenica ili skraćenica.

Postavljajte jednostavna pitanja, jedno po jedno
Na primer, nemojte postavljati pitanja kao što su: "Da li danas želiš da obučeš belu ili plavu košulju?" Mnogo bolji način je da pokažete obe košulje kako biste dementnoj osobi vizuelnim putem omogućili izbor.

Budite strpljivi u čekanju odgovora
Pazite na neverbalne znakove i govor tela i reagujete smireno. Trudite se da slušate značenje izrečenog dešifrujući i osećanja koja su u samoj reči, ali i ponašanju.

Razbijte aktivnosti u niz koraka
Podstaknite osobu da samostalno izvodi što više aktivnosti za koje vidite da može. Korišćenje vizuelnih znakova kao što je pokazivanje rukom gde treba staviti tanjir ili kako da uzme čašu može biti vrlo korisno. Samo se naoružajte strpljenjem.

Budite pažljivi ako menja raspoloženje
Kad dementna osoba postane uzrujana, pokušajte da promeniti temu ili okolinu. Na primer, smirenim tonom joj predložite odlazak u šetnju. I pokušajte pozitivnim stavom da se povežete s njom pre nego što pokušate da joj preusmerite misli ili radnju.

Dodir podrške je jako važan
Nemojte pokušavati da ih ubedite da greše. Ponekad držanje za ruke, dodirivanje, grljenje i pohvale mogu dati odgovor ili pozitivnu reakciju kad se najmanje nadate.

Sećanja na prošlost često deluju umirujuće
Mnogi ljudi s demencijom ne mogu da se sete šta se dogodilo pre 45 minuta, ali se jasno sećaju svog života pre 45 godina. Izbegavajte postavljanje pitanja koje je vezano za kratkotrajno pamćenje, kao: "Šta si danas jela za ručak?".

Pokušajte da postavljate opšta pitanja vezana uz dalju prošlost, podsećanja na mladost ili neke lepe, srećne i važne trenutke.

Šalite se
Služite se humorom kad god je to moguće, ali nikada ne zbijajte šale na račun dementne osobe. Oni imaju tendenciju da zadrže socijalne veštine i obično su oduševljeni kad razumeju šalu i kad imaju priliku da se smeju zajedno s vama.

Ne kritikujte ponašanje bolesnika
Ako kritikujete dementnog bolesnika, samo ćete ga opteretiti, oneraspoložiti i nećete mu pomoći. Kritika za njega znači da tražite nešto što on najverovatnije ne može da razume i ispuni. Ono što je za vas logično, za njega nije.

shutter.jpg
Shutterstock 

(Kurir, Foto: Profimedia)