DR SANJA BURZAN ZA LENU: Promenjen sekret je znak za uzbunu!

Skoro svaka žena je barem jednom osetila tegobe izazvane upalom u urogenitalnom traktu. Ako ima stalnog partnera, i on treba da se leči

Nekad ih je teško i zapaziti, a lečiti se moraju jer mogu da ostave posledice na organizam, posebno na reproduktivni život populacije, upozorava čitaoce Lene dr Sanja Burzan, specijalista ginekologije i akušerstva.

- Najčešće su bakterijske upale i retko kad je prisutna samo jedna vrsta bakterija. Gljivične infekcije su više prisutne u menopauzi, trudnoći, kod žena koje doje i kod onih koje boluju od dijabetesa.

Kakvi su simptomi?
- Na upale u ginekologiji, osim što mogu da budu asimptomatske, što je isto tako često, upozoravaju nas svrab, crvenilo sluzokože, obilan sekret, sekret neprijatnog mirisa, neredovno krvarenje.

REDOVNI PREGLEDI SU VAŽNI
Da li se upale mogu otkriti pregledom?
- Standardnim ginekološkim pregledom se svakako mogu primetiti neki od znakova upale, ali pouzdanu dijagnozu, postojanje konkretnog mikroorganizma, otkrivamo tek odgovarajućim dijagnostičkim procedurama.

Koje procedure savetujete?
- Uzima se bris, a neke infekcije se dokazuju serološkim analizama iz krvi da bismo pouzdano znali o kakvoj infekciji je reč. Nažalost, ne postoje standardni testovi za sve bolesti, moramo precizno znati na šta želimo da testiramo pacijentkinju.

Od čega najčešće obolevaju?
- To su kandidijaza (najupečatljiviji simptom je svrab u predelu vulve i vagine), bakterijska vaginoza (manifestuje se obilnim beličastim, često penušavim sekretom i neprijatnim mirisom), trihomonijaza (obilna žućkastozelenkasta sekrecija praćena osećajem iritacije), hlamidija trahomatis (zahvata cilindričan epitel, izaziva upalu uretre, Bartolinijeve žlezde, upalu grlića materice, zapaljenje sluzokože materice i jajovoda), genitalni herpes (površinske, bolne ulceracije u predelu genitalija praćene uvećanim preponskim limfnim žlezdama; temperaturu, glavobolju, malaksalost oseća 60% žena), humani papiloma virus (postoji preko 100 suptipova, 30 je specifično za anogenitalni trakt, izaziva kondilome, lezije vulve, vagine i grlića materice, kod određenog broja pacijentkinja i karcinom).

SVAKI PROBLEM IMA SVOJU TERAPIJU
Kako se leče?
- U zavisnosti od vrste mikroorganizama. Većina se leči antibioticima koji su u standardnoj upotrebi. Neki se primenjuju oralno, sve više se koriste lokalno. Vaginalete blokiraju rast patogene mikroflore.

Da li to važi za sve upale?
- Nažalost, virusne infekcije su, kao i u drugim regijama, malo veći problem. U tom slučaju više se oslanjamo na imunološke sposobnosti organizma pacijentkinje.

Postoji li prirodna odbrana?
- Prirodnu odbranu vaginalne sluznice može pospešiti upotreba probiotika 10 dana uoči menstruacije ili odmah po prestanku ciklusa. Jedna vaginaleta dnevno se preporučuje pre spavanja, u trajanju od 10 dana, maksimalno 20.

Šta još preporučujete?
- Kako se u najvećem broju slučajeva radi o seksualno prenosivim infekcijama, vrlo je važna primena kondoma, koji nije samo zaštita već i kontraceptivno sredstvo. Naravno, ne bi trebalo često menjati partnere.

Kakva je uloga stalnog partnera?
- U nekim slučajevima morao bi i on da se leči. Kad utvrdimo o kojoj se infekciji radi, rutinski dajemo terapiju i za partnera ili predlažemo da se javi svom lekaru i obavi detaljan pregled.

Razvoju gljivica u vagini doprinose:
- stresan život, nedovoljno sna
- ishrana bogata kiselim namirnicama
- veća količina alkohola
- preterano unošenje antibiotika
- svakodnevna upotreba dnevnih uložaka
- nošenje uskih gaćica i pantalona
- pranje veša na temp. nižoj od 60 stepeni
- korišćenje agresivnih sredstava za intimnu negu
- trudnoća, menopauza, dijabetes

Ugroženo reproduktivno zdravlje
Komplikacije, kao posledica neprepoznatih i nelečenih seksualno prenosivih infekcija, imaju velike i često trajne posledice na reproduktivno zdravlje zbog nastale neplodnosti ili otežanog začeća. Žene i muškarci podjednako obolevaju (sem od HSV 2), ali infekcije primarno pogađaju nežniji pol.

Važno!
Uprkos relativno povoljnoj epidemiološkoj situaciji, polno prenosive bolesti, uključujući i infekciju HIV i sidu, predstavljaju jedan od javnozdravstvenih prioriteta u Srbiji. Važno je kontinuirano i sistemsko sprovođenje mera praćenja, prevencije, ranog otkrivanja i lečenja u cilju zaštite i unapređenja polnog i reproduktivnog zdravlja populacije i poboljšanja demografske situacije u zemlji.

Tabu tema
Muškarci u Srbiji češće obolevaju od seksualno prenosivih bolesti nego što je to prosek u Evropi. Podaci "Batuta" upozoravaju i na devetostruko veću zastupljenost obolelih pripadnika jačeg pola u odnosu na žene.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)