Zašto se bavimo otkrićima? Koja su najvažnija otkrića? Da li bi to bila leteća kola, teleportovanje? Da li su to najnoviji pametni uređaji, telefoni? Ili je to otkriće za život? Stara izreka kaže "Zdrav čovek ima hiljadu briga, a bolestan samo jednu".

olesnoj osobi otkriće znači život. Bez obzira da li je to inovativni lek, nova medicinska procedura, transplantacija...njima otkrića znače život. O važnosti otkrića u medicini, govorilo se sinoć na edukativnom skupu MSD "Otkriće za život".
- Većina ljudi inovacijom smatra neke atraktivne stvari koje bi život učinile donekle lakšim ili zanimljivijim, kao što su mašine za teleportovanje ili leteći automobili. Primera radi, svi znamo ko je Stiv Džobs, skoro polovina ljudi ima telefone koje je on izumeo, međutim iako je većina ljudi vakcinisana, da li znate ko je Moris Hileman!? A dr Hileman je zaslužan za otkriće 40 vakcina kojima su spašeni milioni života. Neverovatno zvuči ali, istraživanje koje je rađeno u SAD je pokazalo da samo 5% ispitanika smatra da su medicinska otkrića imala najveći društveni značaj. Zato smo ovde, da bi se podsetili koliko su medicinske inovacije važne - poručio je Nebojša Škuljec direktor MSD.

dsc-5247mala.jpg
Kurir 

Koliki je značaj vakcinacije podsetio nas je direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesor Dr Vladimir Petrović.

- Vakcine se smatraju jednim od najvećih otkrića, uopšte u istoriji čovečanstva. Vakcinama se na najbrži, najpraktičniji i najjeftiniji način utiče na snižavanje učestalosti obolevanja i umiranja. One predstavljaju najefektivnije sredstvo u borbi protiv zaraznih bolesti, a sve više i protiv nezaraznih. Zato se sa pravom smatra da, pored obezbeđivanja ispravne vode za piće, nijedna druga narodno zdravstvena mera nije imala tako dubok uticaj na zdravlje stanovništva. Zahvaljujući vakcinama milioni života su spaseni - rekao je profesor Petrović i dodao da nažalost ljudi danas nisu u dovoljnoj meri svesni koliko su te bolesti bile smrtonosne i koliki je značaj vakcina. Zahvaljujući vakcinama difterija, dečija paraliza, velike boginje i mnoge druge bolesti, gotovo su iskorenjene.

dsc-5308mala.jpg
Kurir 

Iz ugla lekara o otkrićima za život govorila je profesorka dr Lidija Kandolf Sekulović dermatolog Vojnomedicinske akademije.
- Jedna od vesti 2003. godine, bila je da je dešifrovan ljudski genom, odnosno čitav genetski kod čoveka. Nekako je to prošlo neopaženo. Tada sam shvatila da su sva ona višedecenijska istraživanja urodila plodom i da su se najzad pojavila potpuno nova otkrića, nova vrsta lekova koja može da izleči neke od pacijenata sa najtežim oblicima raka. Zaista je neverovatno videti osobu koja se pred vratima smrti oporavlja za manje od mesec dana uzimajući naizgled obične tablete. Ili, videti majku jednog kolege koja je bila u bolovima i vezana za krevet, kako, posle dvogodišnje terapije inhibitorom koga je dobila kroz kliničku studiju 2013. i potom četiri infuzije imunoterapije koje je dobila daleke 2015. godine - danas mirno provodi vreme sa unucima bez traga metastaza - istakla je profesorka Kandolf Sekulović.

0602-shuter.jpg
Shutterstock 

Ova brzina napretka i promene algoritama lečenja veliki su izazov ne samo za lekare već i za tradicionalno trome zdrasvtvene sisteme, pa i za čitavo društvo. Danas je ljudski vek znatno duži. I imamo mnogo veći broj oboljenja koja se mogu lečiti i izlečiva su za razliku od ranijih decenija. Živorad Antonić član Udruženja obolelih od melanom već dve godine se nadmudrujem sa melanomom i duboko veruje da će ga nadmudriti.
- Melanom se leči hirurškim putem, ali i lekovima. Dugo nije bilo efikasnog leka za melanom, ali najnovija otkrića na tom polju svim obolelim od melanoma, našim porodicama, prijateljima daje za pravo da verujemo da melanom u skoroj budućnosti neće biti tako smrtonosan. Kada kažem otkriće, pomislim na stotine vrednih, predanih istraživača, koji za nas, obolele ali i celom čovječanstvu, donose novo svetlo u životu. I ja sam inovator. Istrajavam u nameri da pregrmim sva iskušenja koje melanom ima u svom arsenalu. Na tom putu imam veliku pomoć moje supruge, porodice, prijatelja, lekara... Želim da im izrazim veliku zahvalnost. Hvala na podršci, na pomoći, što ste uvek tu... - rekao je Antonić.

dsc-5283mala.jpg
Kurir 


Dragana Stojanović ispred Asocijacije za reproduktivno zdravlje Srbije najavila je veliki projekat "MSD za majke" koji je do sad zaživeo u 30 zemalja, a od sledeće godine će se sprovoditi i u Srbiji.
- Svaka dva minuta u svetu jedna žena izgubi život na porođaju! Da li možete zamisliti svet gde nijedna majka ne izgubi život tokom porođaja? Globalna inicijativa "MSD za majke" vredna 500 miliona $, upravo ima za cilj da radi na poboljšanju zdravlja žena u reproduktivnom periodu, zdravlja trudnica i sigurnijeg i bezbednijeg porođaja. Do sada je podršku dobilo 7,5 miliona žena u 30 zemalja sveta. Ono što je zanimljivo da pored zemalja trećeg sveta, veliki problem postoji i u Kanadi, SAD, Evropi, naročito kod ranjive, siromašne populacije, u ruralnim područjima. Ponosni smo što će i Srbija biti deo jednog velikog globalnog projetka - zaključila je Stojanović.
Događaju su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja, RFZO, Agencije za lekove i drugi članovi zdravstvenih institucija, organizacija, kao i udruženja pacijenata.

Kurir.rs