DR MAJA NIKOLIĆ O POTHRANJENOSTI: Gubitak apetita nije uvek bezazlen!

Smanjenu želju za hranom mogu da uzrokuju bezazlene promene: starenje, loše varenje, povišena temperatura, ali i mentalna stanja i fizičke bolesti

Normalno je da ne pomislimo na inače omiljeno jelo ako simptomi neke bolesti, najčešće infekcije, uzrokuju mučninu, povraćanje ili dijareju. I kod trudnica je uobičajeno da gube želju za hranom. To će trajati kratko, dok se ne otkloni uzrok. Ali kad gubitak apetita počne da stvara veće probleme, morate da reagujete i javite se lekaru.

Kako sprečiti nevoljni gubitak telesne mase i koje terapije se preduzimaju kod pothranjenosti, čitaoce Lene upućuje dijetolog, prof. dr sc. med. Maja Nikolić.

Zašto gubimo kilograme?
- Nevoljni gubitak telesne mase, što je veći dijagnostički problem u odnosu na gojaznost, najčešće nastaje zbog neke ozbiljne organske bolesti. Tada može da se uoči pothranjenost, koju treba razlikovati od nedovoljnog ili prevelikog unosa nutrijenata, odnosno neravnoteže/malnutricije koja dovodi do merljivih nepoželjnih efekata na tkiva i telesne funkcije.

Ko je najugroženiji?
- Poseban problem je pothranjenost pacijenata koji leže u bolnicama, starih osoba i dece.

Kako to izbeći?
- U obzir se moraju uzeti svi aspekti osnovnog oboljenja u hospitalizovanim uslovima, zajedno s preciznom ocenom ishrane i ishranjenosti pacijenta. Tako se dobijaju podaci koji se koriste za medicinsku nutritivnu terapiju ukoliko je ona neophodna.

Šta su najčešći uzroci?
- Neodgovarajući unos hrane može da bude uzrok, ali i loša apsorpcija i digestija (mehanička i hemijska obrada hrane u digestivnom sistemu), metabolički poremećaji koji smanjuju apetit (slabost jetre i bubrega), dugotrajna oboljenja (tuberkuloza ili karcinom), povećana potrošnja, ali i psihogeni poremećaji, odnosno kombinacija svih uzroka.

Kako se procenjuje stanje?
- Za identifikaciju pacijenata s nutritivnim rizikom postoji veliki broj protokola. Radi se ocena ishrane i ishranjenosti, posebno prilikom hospitalizacije. Kod onih koji imaju rizik obavezna je detaljna procena metaboličkih, nutritivnih i funkcionalnih parametara koja podrazumeva istoriju bolesti, preglede, laboratorijska ispitivanja. Procenu vrše kliničari i stručnjaci za ishranu.

Sagledavate dinamiku mršavljenja?
- To je veoma važno. Značajnim se smatra gubitak telesne mase veći od pet odsto tokom poslednjih tri do šest meseci. Kod gojaznih se, naravno, mogu praviti korekcije. U slučaju gubitka apetita i pothranjenosti dinamika se prati dnevnikom ishrane.

Šta čini plan lečenja?
- Svaki plan lečenja je individualan i treba da obuhvati određivanje energetskih i proteinskih potreba, da prati ishranjenost. Pored plana obroka (dijete) često se dodaju dijetetski suplementi, nekada enteralna i parenteralna ishrana.

Dijetoterapija je individualna?
- Uvek mora da bude individualna, prilagođena uzroku i stepenu ishranjenosti. Osnovni cilj je povećanje energetskog unosa i unosa zaštitnih materija. Ishrana treba da bude hiperproteinska, bogata ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima, s umerenim sadržajem masti.

Kako se tretiraju teži bolesnici?
- Ukoliko pacijent može da se hrani preko usta, hrana je s malo masnoće, lako svarljiva, raspoređena u osam do deset obroka uglavnom na bazi obranog mleka.

Šta se kasnije dodaje?
- Dodaju se šećer i skrob, uvode se mlečno kiseli napici, zatim kašasta hrana, supe i kuvano meso, uz postepeni prelazak na mešovitu ishranu i povećanje energetske vrednosti hrane.

Ako su gubitak apetita i način ishrane, na sreću, ostavili blaže posledice?
- Uravnotežena ishrana, sa češćim i manjim obrocima, uz začine koji stimulišu apetit kao što su mirođija, đumbir preporučuje se kod blage pothranjenosti. Za stimulaciju apetita mogu se koristi i namirnice kao što su crna i bela rotkva, topao sok od jabuke, pepermint bombone. Izbegavanje stresnih situacija, hrana iz detinjstva, porodično i prijatno okruženje za vreme obroka, blagi čajevi, odmor posle glavnog obroka u trajanju od 30 minuta u ležećem položaju pomažu vraćanje apetita.

Dobre navike
Uz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu s većem brojem obroka, umerenu fizičku aktivnost i češći boravak na svežem vazduhu, atraktivno servirani obroci prijatnog ukusa obnavljaju apetit i pomažu sticanju odgovarajućih navika u ishrani.

Deca na udaru
Kada je u pitanju Srbija, najugroženija su deca, posebno iz socijalno ugroženih porodica, i kod ove populacije pothranjenost je zastupljena nešto ispod pet odsto.

Pravila treba poštovati
Preporučuju se namirnice veće energetske gustine, mlečni proizvodi s dodatkom žitarica, suvo i koštunjavo voće, hiperenergetska pića. Povećanje vrednosti obroka treba da bude postepeno, da ne prelazi 50 odsto od preporučene individualne dnevne energetske vrednosti, a kod izrazite pothranjenosti može i više. Ograničavanje unosa soli je neophodno ukoliko postoje edemi gladi.

(Branka Mitrovioć, Foto:Prifimedia)