KAKO DA SE PRAVILNO HRANITE TOKOM PRAZNIKA: Uživajte u hrani i piću s merom

Proslave su veliki izazov za hedoniste i gurmane, ali treba se malo opustiti, a ključno je biti umeren, savetuje nutricionistkinja Maja Astaloš i daje praktične preporuke kako da pomognemo organima za varenje da lakše procesuiraju namirnice

Počnite od predjela, uzmite po kašiku od one hrane koju biste želeli da probate, a da biste smanjili apetit, započnite obrok porcijom salate. Tako ćete svakako prostorno smanjiti želudac i nećete biti u stanju da unesete veću količinu hrane pa ni da dovedete svoj organizam u stanje prejedanja.

Budite oprezni

Kako ćete izvesno vreme provesti na slavlju, napravite malu pauzu između predjela i glavnog jela - dozvolićete želucu da malo predahne. Svakako birajte krtije parče mesa i salate s manje majoneza i jaja, iz razloga što se ova hrana teže vari pa možete osećati težinu u želucu i nelagodnost ako budete uneli veću količinu pomenutih namirnica. Svakako izbegavajte da između obroka uzimate veće količine tečnosti, jer se na taj način vrši spiranje želudačnih sokova, pa se samim tim otežava varenje i može doći do pojave oštrih bolova u predelu stomaka, a pogotovo kod osoba kojima je operisana i otklonjena žučna kesa. Između glavnog jela i deserta napravite veću pauzu ili, još bolje, popijte šoljicu crne kafe, ona će ubrzati metabolizam masti i napraviti još malo prostora za desert. Prilikom konzumiranja deserta birajte, ako je moguće, torte ili kolače koji sadrže više voća a manje čokolade i svakako budite umereni jer je to najbitnije da biste se dobro osećali i izbegli prejedanje i nadutost stomaka.

Neophodne masti

Naravno da su nam masti i ulja potrebni u ishrani, oni su zapravo nosioci energije i nisu sve masti loše, kako se misli. Bitno je svakodnevno unositi manje količine masnoća u naš organizam da bismo imali dovoljno energije za dnevne aktivnosti, a takođe da bismo u zimskom periodu održavali termoregulaciju. U toku dnevnog unosa masti treba da zadovolje 25 odsto dnevnog unosa, a od toga 1/3 bi trebalo da budu masti životinjskog porekla (meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi).

Za pripremu obroka bolje je koristiti kokosovo ulje ili gi puter (prečišćen puter oslobođen viših masnih kiselina, praktično postan proizvod), ove vrste masnoća nisu toksične prilikom zagrevanja i ne menjaju hemijsku strukturu na visokim temperaturama. Što se tiče ulja za salatu, najbolje je koristiti maslinovo devičansko i laneno, koje ima tu moć da štiti zglobove zbog njihovog odnosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Takođe, u zimskom periodu korisno je koristiti susamovo ulje, u ovom periodu treba koristiti tamno ulje i, naravno, hladno ceđeno, jer ima moć da zagreva organizam, a i prijatnog je ukusa i mirisa.

Naprotiv, ljudi se za vreme posta ozbiljno ugoje, a razlog je to što u tom periodu koriste više skrobnih namirnica kako bi zadovoljili glad. Većina ljudi ne ume da napravi dobru kombinaciju obroka za vreme posta i najčešće unosi namirnice koje sadrže puno šećera i masnoća a malo proteina, što ima za posledicu nagomilavanje masnog tkiva i gojaznost. Najčešće se jede prženi krompir i pržena riba, razni džemovi i mnogo hleba, kao i grickalica, a takva vrsta hrane ne može da zadovolji naše nutritivne potrebe i može doći do disbalansa pa i oštećenja zdravlja ako postoje uslovi za to (anemija, hipertenzija, dijabetes i slično). Zato je uvek bolje potražiti pomoć stručnjaka - nutricioniste, kako bismo i za vreme posta unosili kvalitetnu i hranljivu hranu i očuvali svoje zdravlje.

Kako alkohol utiče na zdravlje

Alkohol je otrov za naš organizam, a pogotovo u većim količinama! Zato je potrebno biti obazriv po pitanju konzumiranja alkohola. Mali aperitiv pred obrok može da poboljša varenje, ali veće količine će sigurno naškoditi organizmu, na prvom mestu stradaju jetra i bubrezi. Posle dobrog ručka savetuje se pola čaše crnog ili belog vina, ali više od toga ima kontraefekat na organizam.

(Kurir.rs/E. K. /Foto: Privatna Arhiva, Shutterstock)