Zima ne posustaje, a hladno i vlažno vreme, kao i boravak u zatvorenim prostorijama povećavaju izloženost brojnim virusnim i bakterijskim infekcijama

Sa prof. dr Aleksandrom Pavlović Marković, specijalistom gastroenterologije, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnikom odeljenja endoskopije na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju KCS-a, razgovaramo o tome da li su bakterije i virusi naši prijatelji ili neprijatelji?

“Bakterije i virusi su svuda oko nas. Ali oni žive i u nama, sastavni su deo našeg tela. Na našoj koži i u crevima postoji stotine miliona različitih vrsta bakterija, kojih ima više nego svih ćelija koje čine naš organizam. Većina bakterija ne izaziva nikakve infekcije i bolesti, a neke su čak ključne za očuvanje našeg zdravlja. Ipak, postoji i mnogo štetnih (patogenih) bakterija, koje dovode do različitih bolesti i infekcija. Najčešće su, naročito u ovom periodu godine, zastupljene infekcije disajnih puteva, crevne i kožne infekcije, a kod žena i vaginalne. Uprkos raznolikosti bolesti koje uzrokuju bakterije, lečenje je kod svih slično: glavna grupa lekova su antibiotici.”

O čemu moramo da vodimo računa dok uzimamo antibiotik?

“Najvažnije je da se antibiotik uvek uzima uz konsultaciju sa lekarom, u dozi i dužini terapije koja je propisana. U suprotnom, može doći do razvoja rezistencije, koja je danas sve veći problem u svetu, ali i kod nas.”

Često čujemo da antibiotici, pored korisnih, mogu imati i neželjena dejstva?

“Da, na žalost to je tačno”, naglašava prof. Pavlović Marković. “Antibiotici nisu selektivni lekovi, oni ne mogu da razlikuju dobre od loših bakterija. Zato se prilikom lečenja antibiotikom uništavaju i one dobre probiotske bakterije i tako se narušava normalna crevna flora. Tako antibiotik rešava jedan, a izaziva drugi zdravstveni problem. Kod oko 35% osoba koje uzimaju antibiotike pojavljuju se stomačne tegobe, kao što su bolovi, grčevi i proliv, što su sve znaci narušene ravnoteže u gastrointestinalnom sistemu. Tegobe se mogu javiti prvog dana primene antibiotika, ali nekada i do 8 nedelja posle završetka terapije. Zato se preporučuje da se već od prvog dana terapije antibiotikom dodaju i probiotski preparati.”

Da li će nam probiotik zaista pomoći?

“U našim apotekama danas se može naći preko sto različitih probiotskih preparata, i sigurno je da nisu svi isti. Svaka probiotska kultura ima karakteristično delovanje, stoga se efekti ne mogu generalizovati”, naglašava prof. Pavlović Marković.

“Kada pričamo o sprečavanju neželjenih dejstava antibiotika, od svih probiotskih kultura, svakako najispitivaniji soj je Saccharomyces boulardii. Bulardije jedina probiotska gljivica i zato je otporan na delovanje antibiotika, što nije slučaj sa ostalim bakterijskim probioticima. To je jako važno, jer se samo Bulardi može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. Svi ostali probiotski preparati moraju se uzimati sa 2-3 sata razmaka, kako bi se smanjila, ali ne u potpunosti isključila mogućnost da ih antibiotici unište. Takođe, Bulardi ima oko 10 x veću ćeliju u odnosu na bakterijske probiotike, što znači da može da veže više loših bakterija i njihovih toksina, i tako ih izbaci iz organizma.”

“Ono što je možda i najvažnije, živimo u 21. veku, koji je vek medicine zasnovane na naučnim dokazima. To znači da je u brojnim kliničkim studijama, koje su rađene širom sveta, dokazano da primena S.boulardii smanjuje rizik od nastanka antibiotskog proliva, pa njegovom primenom možemo doprineti bržem oporavku od bakterijske infekcije, a pre svega možemo izbeći neprijatna neželjena dejstva antibiotika koja negativno deluju na naše ukupno zdravlje.

Učili smo da su bakterije i gljivice živi organizmi, ali to kao da često zaboravljamo. Posebno su osetljive na temperaturu, vlagu i svetlost. Većina je anaerobna, što znači da im smeta i kiseonik iz vazduha. Ukoliko se probiotici ne proizvode, ne pakuju i ne čuvaju na adekvatan način, to značajno utiče na njihovu efikasnost i bezbednost.

Kompanija AbelaPharm ima posebno, inovativno pakovanje kojim se garantuje stabilnost probiotskog proizvoda. Flow pack tehnologija podrazumeva pakovanje u specijalnu kesicu ispunjenu inertnim gasom. Ovo posebno pakovanje sprečava svaki mogući prodor kiseonika i probioticima pruža dodatnu zaštitu od spoljnih uticaja (temperature, vlage i svetlosti). Redovne kontrole zdravstvene ispravnosti i broja probiotskih ćelija dokazuju efikasnost i bezbednost ovakvog pakovanja.

profimedia0282381791-copy.jpg
Profimedia 

Imate li neku poruku za kraj?

“Kao gastroenterolog, posebno sam zabrinuta zbog sve veće učestalosti pojave infekcije Helicobacter pylori. Hronična infekcija ovom bakterijom kod pacijenata uzrokuje atrofične, i čak metaplastične promene na želucu, dvanaestopalačnom crevu i jednjaku. Naročito je poznata povezanost Heliko bakterije sa ulkusnim bolestima (čir na želucu, dvanaestopalačnom crevu i jednjaku). Smatra se da ova bakterija može biti uzročnik i karcinoma želuca. S obzirom da se i ova infekcija leči antibioticima, sprovođenje terapije mora biti pod strogom kontrolom lekara.”

“Vrste i doze antibiotika propisuju se na osnovu procene i precizne dijagnoze nastalog oštećenja. Neželjena dejstva antibiotika ovde su posebno izražena, s obzirom na dužinu i vrstu terapije, pa bih apelovala na kolege iz stručne javnosti, pre svega gastroenterologe, lekare opšte medicine i farmaceute, da uz eradikacionu terapiju H.pylori, obavezno pacijentu propišu i preporuče i odgovarajući probiotski preparat. Dodatak S.boulardii, uz eradikacionu terapiju H.pylori, ne samo da smanjuje broj neželjenih efekata, nego i povećava procenat izlečenja od ove infekcije.”

(Prof. Dr Aleksandra Pavlović Marković)