Krvarenje posle seksualnog odnosa i drugi ginekološki problemi znak su da treba odmah da reagujete

Ranica na grliću materice vrlo je česta pojava. Razloga za brigu i ima i nema. Naime, ranice na grliću, kako kaže dr Paja Momčilov, predsednik Udruženja ginekologa i akušera Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, uglavnom su dobroćudne promene, a u retkim slučajevima mogu da budu i maligne.

- Kada je ginekolog otkrije, to praktično znači da je utvrdio da na mestu normalnog tkiva postoji, da tako kažemo, izvesna promena. Srećom, ona je najčešće dobroćudna. Postojanje ranice na grliću materice može se utvrditi običnim, rutinskim ginekološkim pregledom, koji bi svaka žena trebalo da obavi najmanje jednom godišnje. Ako se utvrdi da je ranica prisutna na grliću, tada se radi takozvani kolposkopski pregled i grlić se posmatra pomoću posebnog aparata. Uz to, neophodan je i Papa-test. Svi ti pregledi potpuno su bezbolni i ne predstavljaju neprijatnost ženama - objašnjava dr Momčilov.

Prema njegovim rečima, simptomi koji mogu da ukažu na to da nešto nije u redu jesu krvarenje posle seksualnog odnosa i povećanje vaginalnog sekreta.- Tada je obavezna poseta ginekologu. On će, uz neophodne preglede, uraditi i biopsiju, odnosno uzeće uzorke tkiva sa grlića. To takođe nije bolna procedura i radi se u ambulantnim uslovima. U slučaju da je površina grlića materice gde su nastale promene velika, onda s to tkivo hirurški odstranjuje i obavezno se šalje na proveru ili patohistološki pregled. Ta intervencija radi se u bolničkim uslovima i zahteva anesteziju - kaže dr Momčilov.

Kako dodaje, iako ranica na grliću materice u suštini nije opasna, žene ipak ne bi smele da ignorišu tu pojavu.- Jer, ukoliko se zanemari, posle pet do sedam godina njenog širenja može doći do komplikacija, pa i do pojave raka - upozorava on.

Lečenje ranica

Različite promene zahtevaju i različite tretmane.- Za najveći broj dobroćudnih promena neophodna je samo redovna kontrola. Kod zloćudnih, međutim, moguća je primena takozvanih destruktivnih metoda - zamrzavanje ili krioterapija, topli tretmani ili elektrokauterizacija, kao i lasersko uništavanje potencijalno opasne promenjene ćelije - objašnjava dr Paja Momčilov.