LOŠA ISHRANA JE GLAVNI KRIVAC: Giht - bolest kraljeva i bogataša

Oboljenje najčešće počinje jakim bolovima, crvenilom i oticanjem palca na nozi. Pacijent gotovo da ne sme ni pokrivačem preći preko stopala. Crvenilo i bol se mogu proširiti i na skočni zglob i potkolenicu. U svakom slučaju, kretanje je jako otežano

U imenu ove bolesti reč artritis upućuje na upalu (sve što na latinskom jeziku završava na -itis je upala). U ovom slučaju radi se o upali zglobova zbog povišenih vrednosti urata, tj. mokraćne kiseline i u krvi i u urinu.

Treba smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda
Prvi, najveći i osnovni krivac je ishrana bogata proteinima i belančevinama. Previše mesa i mesnih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, jaja i eventualno mahunarki u krvotok uvodi te belančevine kao amino-kiseline.

Sav višak amino-kiselina metabolizuje se u urate, kristalčiće koji se odlažu u malim zglobovima koji izazivaju upalu i jake bolove. Bolest dodatno pogoršava manjak kretanja s posledično slabijom cirkulacijom. Nedovoljno uzimanje tečnosti otežava rad bubrega i filtriranje krvi, a ujedno ni mokrenje neće biti dovoljno da izluči višak mokraćne kiseline. Zato je jako važno uzimanje dovoljnih količina tečnosti.

S gihtom se može normalno živeti i držati bolest pod kontrolom, a lečenje se može sprovoditi nesteroidnim antiinflamatornim (protivupalnim) lekovima koji sprečavaju stvaranje prostaglandina, materija koje uzrokuju upalu i bol. Protivupalnih lekova ima raznih vrsta, a ako lečenje ne bude delotvorno, mogu se koristiti kortikosteroidi i sve to propisuje isključivo lekar. Ako se ne leči, bolest može postati hronična, a budući da se mokraćna kiselina normalno eliminiše putem bubrega, hronični giht može dovesti i do formiranja bubrežnog kamenca.

Koja hrana je dozvoljena, a koja nije
Kod gihta se preporučuje ishrana bogata svežim voćem i povrćem, testeninom, pirinčem i krompirom. Ljudima koji boluju čak se preporučuje i vegetarijanska ishrana. Važno je unositi do tri litra tečnosti na dan da bi se pomoglo ispiranje mokraćne kiseline kroz bubrege. Osim vode, korisno je piti vodu s nekoliko kapi limuna tokom dana.

Zabranjeni su: integralni hleb i žitarice, pržena testa, sveža peciva i hleb, mahunarke, spanać, blitva, konzervirano povrće, orašasti plodovi, masni mlečni proizvodi, skoro sve vrste mesa, plava riba, kakao i čokolada, senf, masni kolači s filom, mlevena kafa i crni čaj.

Dozvoljeni su: dvopek, tost, pirinač, stari hleb, kukuruzno i pšenično brašno, krompir, šargarepa, cvekla, tikvice, salate, paradajz, mlada zelena boranija, voće i voćni sokovi, umereno masni mlečni proizvodi, kuvana bela riba, jaja, nemasne riblje supe, maslinovo ulje.

Pomoć iz biljaka
Čaj od koprive, maslačka, preslice, breze, kamilice i kore vrbe. Sve ove biljke podstaći će bubrege na rad i bolje izlučivanje urina, a s njim će se iz krvi odstraniti i višak urata, tj. mokraćne kiseline. Kamilica i vrba će ujedno delovati protivupalno i smanjivati bolove. Uz čaj se piju i biljne kapi na bazi vrbe, kamilice, zove i maslačka ili čička.

Praziluk - pospešuje izlučivanje viška mokraćne kiseline putem urina. Dovoljno je konzumirati ga dva puta nedeljno.

Ananas - sadrži enzim bromelain, koji pospešuje varenje proteina koji su glavni uzrok pojave gihta, pa je delotvoran protiv stvaranja mokraćne kiseline.
Đumbir - njegova aktivna komponenta gingerol ima protivupalno delovanje, pa olakšava simptome. Može se koristiti sveže seckan kao začin uz jela ili kao čaj.
Trešnje - sok od trešanja uspešno snižava nivo mokraćne kiseline, čime pomaže obolelima od gihta. Bogate su antioksidansima i deluju protivupalno.

(Kurir, Foto: Shutterstock)