MANJAK SNA VIŠE NIJE JEDINO ŠTO MOŽE DA VAS MUČI! Pomeranje sata pobrkaće vam konce i U LJUBAVI!

U Evropi, letnje računanje vremena počeće u 2 sata i to u noći između subote i nedelje. U to vreme treba pomeriti kazaljke na časovnicima za jedan sat unapred, odnosno na 3 sata.

Ušteda energije i veći broj radnih sati tokom dnevne svetlosti, koji bi trebalo da budu ostvareni pomeranjem sata u noći subote na nedelju, uzimaju svoj danak zdravlju. Tako da manjak sna ne utiče samo na umor, nego je u pitanju i veći zdravstveni rizik od, pre svega, srčanog udara.

"Prelaskom na letnje računanje vremena raste rizik od srčanog udara za 10 odsto, što je u suprotnosti sa oktobrom, kada se za istu cifru smanjuje", kaže profesor Martin Jang, specijalista za srčane bolesti Univerziteta u Alabami.

Povećani rizik postoji i od moždanog udara, takođe. Prema jednom istraživanju u Finskoj, rizik od moždanog udara raste za osam procenata u dva dana nakon pomeranja sata. Pod posebnim rizikom su oni stariji od 65 godina i oboleli od raka.

Interesantno je da se treba više plašiti ponedeljka nego nedelje, kada je zapravo vrhunac povećanog rizika, jer za najveći broj ljudi pomeranje sata tek tada utiče na njihov raspored.

Prof. dr Anđelka Kovačević, šef katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta objašnjava da je letnje računanje vremena uvedeno kako bi se sačuvala energija i omogućio što veći broj radnih sati za vreme svetlosti dana.

"Postoje određene studije u Finskoj koje ukazuju da pomeranje sata loše utiče na ljudsko zdravlje, da je povećan broj srčanih udara tokom nekoliko dana od trenutka promene vremena", objašnjava ona.

Prema još jednoj studiji koju je objavio magazin "Forbs", nedostatak sna tokom prelaska na letnje računanje vremena i usklađivanje tela sa promenama utiču i na lošiju pažnju u saobraćaju zbog čega dolazi do više saobraćajnih nezgoda, ali i povreda na poslu.

Univerziteti Džon Hopkins i Stenford analizirali su saobraćajne nezgode tokom 21 godine i otkirli blago povećanje smrtnih ishoda na putevima u vreme pomeranja sata. Broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom povećao se sa proesčnih 78,2 bilo kod drugog ponedeljka na 83,5 onog ponedeljka koje kači pomeranje sata.

Studija u Danskoj zabeležila je povećan broj dijagnostifikovanja depresije u mesecu kada se pomera sat (mart, oktobar). To se posebno odnosi na prelazak na zimsko računanje vremena kada nas ustajanje po mraku deprimira. Anksiozni ljudi osećaju pogoršanje simptoma, loše raspoloženje, lošu koncentraciju, smanjenu želju za svakodnevnim aktivnostima, kao i sekusalnim životom. Probajte da se iz tog razloga ne svađate sa partnerom, trudite se da svakako provodite dovoljno vremena zajedno i dozvolite vremenu da učini svoje.

Takođe, oni koji pate od klaster glavobolja, prijavljivali su da su im simptomi pogoršani u periodu pomeranja sata.

Dobra vest je da sa novim tehnologijama ne morate da ostajete budni ili navijate posebno sat i time dodatno narušite zdravlje. Umreženi satovi će zvoniti sami! Oni malobrojni koji se oslanjaju na ručno navijene satove, pak, moraće (ukoliko ne žele da se uspavaju i zakasne) da budu budni noćas.

Kurir.rs/Alo/Blic/Foto: Profimedia