OVIH DANA MNOGIMA SE VRTI U GLAVI, A RAZLOG JE SKROZ NEOBIČAN: Ako se VRTOGLAVICA PONAVLJA, a imate i ove simptome, HITNO se javite LEKARU!

Mnogi građani, i mladi i stari i zdravi, ovih dana se žale na vrtoglavicu, i na to su se u ponedeljak žalili mnogi sugrađani. Vrtoglavica može biti prolazna, ali i pokazatelj ozbiljnih bolesti, zato je važno da znate kada je vreme da se obratite lekaru.

Kada su bezazlene, a kada signal za posetu lekaru

Na primedbu da osobe mogu osetiti vrtoglavicu i kada su umorne, gladne, prebrzo ustanu, sagovornik odgovara da je moguće da vrtoglavica bude bezazlena, ali ukoliko traje više od nekoliko dana, potrebno je obratiti se lekaru. U tom slučaju pacijent se podvrgava ispitivanju, pre svega potrebno je uraditi skener glave.

Vrtoglavica je inače često praćena bledilom, pojačanim znojenjem, osećajem vreline, mučninom i povraćanjem. Istovremeno, čovek može da oseti strah i paniku. Može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko sati, pa čak i dana. Stalno ponavljanje napada vrtoglavice toliko iscrpljuje pacijenta da potpuno gubi radnu sposobnost.

Posledica mnogih bolesti

Ova tegova može da bude i posledica brojnih bolesti, a nastaje onda kada se informacije koje nam stižu od različitih senzornih organa (oči, mišići, unutrašnje uho i lokomotorni aparat) u centralni nervni sistem razlikuju od očekivanih, to jest onih na koju smo navikli. Tu osetljivu ravnotežu mogu da naruše različite bolesti: poremećaji u unutrašnjem uhu, kardiovaskularnom sistemu, centralnom nervnom sistemu, radu hormona i neurovegetativnih organa.

Okrećete se vi ili sve oko vas?

Kada pacijent oseća da se okreće oko sebe, lekari sumnjaju na subjektivni vertigo, a ako se predmeti vrte oko nas, reč je o objektivnom vertigu. Ova tegoba nikada ne ide sama i obično je praćena teturanjem, ponekad mučninom i povraćanjem, a u propratne simptome spadaju i oslabljen sluh, zujanje u ušima, poremećaj vida, govora, motorike i smanjen senzibilitet čitavog tela.

Zašto se najčešće javlja ujutru?

Vrtoglavica se često javlja ujutru, kad ustajemo iz kreveta ili kad se naglo dignemo iz sedećeg u stojeći položaj. Kad ležimo ili sedimo značajna količina krvi nam se nalazi u donjem delu tela (najviše u nogama). Naš organizam, naravno, ima sistem regulacije cirkulacije u odnosu na položaj tela. Tako na primer, kad ustanemo, taj sistem ubrzava dotok krvi u mozak. S godinama, međutim, taj sistem regulacije je usporen jer zbog arterioskleroze naši krvni sudovi više nisu tako elastični, pa krv stiže do mozga sa zakašnjenjem. Posledica je - vrtoglavica.

Nije bolest nego simptom

Kako je ranije objasnila dr Ljiljana Čvorović, otorinolaringolog u KCS, vrtoglavica nije bolest sama po sebi, već samo simptom koji ukazuje na neki poremećaj ili oboljenje u organizmu.

– Lekarima često nije lako da brzo otkriju šta je zapravo dovelo do vrtoglavice jer ona može da se javi kao posledica čak 70 različitih poremećaja. Pacijent prvo treba da se javi svom izabranom lekaru, koji će ga nakon pregleda i razgovora uputiti ili otorinolaringologu ili neurologu. Dalja dijagnostika podrazumeva laboratorijske analize krvi, pregled interniste i oftalmologa. Dopler krvnih sudova vrata, rentgensko snimanje vratnog dela kičme, skener ili magnetna rezonanca glave rade se u zavisnosti od nalaza specijaliste neurologa ili otorinolaringologa – kaže dr Čvorović.

UZROCI

Promena vremena

Proleće i česte promene vremena ponekad loše utiču na organizam. Telo je umorno, nedostaju mu vitamini, pa se tako i svi zdravstveni problem pojačavaju. Čak i ako ste sasvim zdravi u toku proleća može da vam se često vrti u glavi. Imate neprijatan osećaj ljuljanja, čini vam se da propadate ili na momenat gubite orjentaciju.

Problemi sa unutrašnjim uhom

Vrtoglavica je prvi simptom poremećaja aparata za ravnotežu smeštenog u unutrašnjem uhu. Ona je posledica narušavanja funkcije lavirinta u uhu zbog upale srednjeg ili unutrašnjeg uha prouzrokovanog virusnom ili bakterijskom infekcijom. Klasičan primer vrtoglavice prouzrokovane patologijom unutrašnjeg uha zove se Menijerova bolest. Ona se javlja kod približno 0,2 odsto stanovništva i rezultat je poremećaja mikrocirkulacije u unutrašnjem uhu. To je najdramatičniji tip vrtoglavice. Može da traje satima, pa čak i danima. Ponekad je toliko jaka da je čovek bukvalno prikovan za krevet, oseća jaku mučninu i povraća. Neophodna je intervencija lekara koji će prepisati određene lekove.

Stres, lekovi, migrena, pa čak i tumor

Vrtoglavica može biti prouzrokovana i nekim lekovima: to su pre svega lekovi za snižavanje krvnog pritiska ili sredstva za smirenje. Problem se može rešiti prilagođavanjem doze ili prelaskom na neki drugi lek.

Vrtoglavicu može da prouzrokuje i nervna napetost, jer se tom prilikom grče mišići vrata. Napetost mogu da izazovu brige zbog brojnih obaveza koje nam predstoje u toku dana, žučna svađa kod kuće ili na poslu, nervoza pred ispit, fizički napor i slično. Migrena je takođe jedan od uzroka pojave vrtoglavice. Obično se javlja kod mladih osoba, koje uz vrtoglavicu imaju pulsirajući bol u celoj glavi, pre svega u predelu temena. U retkim slučajevima stalna vrtoglavica može biti izazvana tumorom slušnog nerva. Pored vrtoglavice, na tumor ukazuju i loš sluh i zatezanje nerva lica (facijalisa).

Problemi sa pršljenima - nedovoljno krvi stiže u mozak

Ukoliko nije reč o poremećajima uha, najčešće se radi o različitim promenama koje nastaju u predelu kičme i vrata. Između kičmenih pršljenova dolazi do stvaranja malih koštanih izraštaja koji pritiskaju krvne sudove, pa tako slabi dotok krvi u mozak.

Može doći i do pritiska na vegetativni deo nervnog sistema u blizini vratnog dela kičme. Ponekad dolazi do minimalnog pomeranja pršljenova u kojima se nalaze nervne strukture zadužene za obaveštavanje mozga o položaju tela. Kad se pršljenovi pomere, mozak dobija informaciju da se telo kreće, iako zapravo miruje. Vrtoglavica izazvana poremećajima u predelu vrata provocirane su naglim pokretima vrata.

Recimo, neki pacijenti osete vrtoglavicu prilikom okretanja glave u jednu stranu, drugi prilikom ležanja na leđima imaju osećaj propadanja i cela soba im se okreće. To su sigurni znaci da je reč o poremećaju vratnih pršljenova.

Živci koji dovode impulse iz centra za ravnotežu unutrašnjeg uha završavaju u jedrima moždanog stabla. Osim moždanog stabla, za ravnotežu je zadužen i mali mozak i duboki senzibilitet ekstremiteta, čija je funkcija da regulišu primljene signale. U osećaju ravnoteže učestvuje i vid. Smanjenje dovoda krvi u bilo koji od ovih sistema dovodi do vrtoglavice koja je praćena i drugim simptomima - objasnila je doktorka Čvorović.

Kurir.rs/Blic/Foto Profimedia