Ovo je jedna od najčešćih komplikacija kod nepokretnih i palijativnih bolesnika. Ako preraste u gangrenu, pribegava se operativnom lečenju. Ali ako se reaguje na vreme, uz dobru negu, rane mogu da se zaleče

Dekubitus nije nimalo naivan. Ako ste primetili da je vama ili nekom članu vaše porodice gornji sloj kože na pojedinim delovima tela ispucao i oljuštio se, a od ležanja se otvorile rane, obavezno se javite lekaru. Upaljen i bolan predeo kože, koji se najčešće javlja na lopaticama, kičmi, krstima, kukovima, člancima i petama osoba koje su vezane za krevet ili invalidska kolica, može lako da se zagnoji i izazove velike probleme.


Napredovanjem procesa dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela - mišića, omotača mišića, kostiju i zglobova, upozorava čitaoce Lene prim. dr sc. med. Vasa S. Petrović. Onda je dekubitus dubok i teško ga je savladati, pa će možda biti potrebna plastična operacija i transplantacija kože, uz mnoštvo dodatnih lekova i terapija.

prfim.-dr-vasa-s-petrovic.jpg
dr Vasa S. Petrović 

OPOMINJUĆE CRVENILO
Kako se klasifikuje dekubitus?
- Crvenilo koje se na pritisak ne smanjuje predstavlja prvi stepen oštećenja kože. Dekubitusi ove kategorije mogu da budu znak da je pacijent u rizičnoj zoni za razvoj dubljeg dekubitusa. Drugi stepen podrazumeva delimično oštećenje kože koje se prikazuje kao dobro ograničena okrugla ili ovalna rana ružičastocrvene boje. Ne izgleda kao površinski hematom i nema sakupljen višak fibrinogena. Treći stepen predstavlja potpuno oštećenje kože - zahvaćeni su svi slojevi, vidljivo je potkožno tkivo, preti opasnost od infekcije. Duboka oštećenja celog tkiva, mišića, kostiju i tetiva odlika su četvrtog stepena. Teška nekroza se klasifikuje kao kategorija broj četiri čak i ako je koža netaknuta, što je često slučaj kod peta.


Šta je Kenedijev termalni dekubitus?
- Javlja se pred kraj života, kad koža više ne funkcioniše normalno zajedno sa ostatkom organizma zbog propadanja cirkulacije: promene imaju nepravilan oblik (leptir, kruška, potkovica), poprima tamnocrvenu/žutu/crnu boju. Do promena dolazi bez obzira na preventivne mere, brzo napreduju, ponekad se razviju u duboki dekubitus za 24 sata. Rizik od nastanka KTU povećava i kombinacija neuhranjenosti s visokom telesnom temperaturom i lošijim fizičkim stanjem.


Kako bolest nastaje?
- Javlja se usled dužeg i ponovljenog izlaganja pojedinih delova tela silama pritiska, smicanja i trenja. Pritisak dovodi do smanjenja prokrvljenosti kože i smanjenog snabdevanja kiseonikom, što postepeno vodi u odumiranje ćelija kože i stvaranje rana. Najčešće prvo nastaje na trtici.


Može li se na to delovati?
- Na ove egzogene faktore, kao i na vlažnost kože, u velikoj meri može se delovati, umanjiti njihovo dejstvo ili ga ukloniti. Važno je prvo optimalno regulisati osnovno oboljenje uz terapiju bola, obloge za ubrzano zarastanje ulceracija, kontrolu infekcije i pojačanog eksudata.

DA BOLEST NE UZME MAHA
Kako se vrši obrada rana?
- Uglavnom se ispiraju fiziološkim rastvorom, hidrogen-peroksidom i aplikuju suportivne obloge u zavisnosti od tipa rane. Moj tim i ja koristimo najnoviju generaciju sredstava za obradu rane američkih, nemačkih i holandskih specijalizovanih proizvođača, koji su se pokazali kao najbolji, primenjujemo najnovije protokole pri previjanju.


Uzima li se bris?
- Obavezno se uzima kod inficiranih rana i rana koje nazaduju, odnosno koje se uvećavaju uprkos tretmanu.


Šta koči lečenje?
- To su unutrašnji faktori, na njih se može samo delimično uticati, nekad nimalo. I pregrubo čišćenje usporava izlečenje, nekad se mora ukloniti odumrlo tkivo. Kad se reaguje na vreme, uz dobru negu, rane će se zalečiti. Idite odmah kod lekara ako primetite promene na koži, dosta je slučajeva gde se one toliko zakomplikuju da dođe do sepse i gangrene.


Koje su još komplikacije?
-Ako se dekubitus ne leči na vreme, može doći i do pojave raznih fistula, osteomijelitisa, maligne alteracije. Pridružuje im se i anemija.


Šta da rade kućni pacijenti?
-Odgovarajući kreveti, antidekubitalni dušeci ili razne vrste podmetača mogu da rasterete osetljiva mesta na telu. Pacijenti sa oduzetošću jedne strane tela ne treba da leže na toj strani, a oni koji koriste kolica na svakih 15 minuta treba uz pomoć ili samostalno da premeste težinu tela.

FAKTORI RIZIKA
UNUTRAŠNJI: Smanjena pokretljivost, isušivanje kože (kseroza) i nakupljanje tečnosti (edemi), pothranjenost, gojaznost, nemogućnost kontrole mokraće i stolice/inkontinencija, infekcije, druga teška oboljenja (posebno dijabetes), poremećaji senzibiliteta, vaskularna oboljenja, starost, stanje svesti.
SPOLJAŠNJI: Pritisak/smicanje/trenje, položaj ležanja, vlaga, lična higijena, lekovi, neadekvatna odeća i obuća, neadekvatno korišćenje pomoćnih sredstava.

KUĆNA HIGIJENA
- Najmanje jednom dnevno pacijenta treba okupati ili prebrisati vlažnim peškirom, dobro obrisati i namazati neutralnom kremom
- Da biste malo odvojili telo od kreveta, stavite ispod donjeg dela leđa blago naduvan šlauf
- Podmetnite plastične rukavice napunjene vodom ispod peta, koje često stradaju, meki jastuk ili sunđer

SAVET PLUS
Vitamini A, C i E, kompleks vitamina B i cink podstiču rast i obnavljanje kože, a dodatne količine vitamina i minerala odrediće lekar. Pacijenti koji imaju rane od ležanja treba da piju dosta vode kako im koža ne bi postala još suvlja i osetljivija na pritisak.

(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)